Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.78	117.43
	102.99	103.61	103.3
	125.68	126.44	126.06

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: преводилац

Култура

26.08.2022 у 21:00

Преверова поезија слави живот

Радивоје Константиновић, угледни професор француске књижевности, дугогодишњи управник Катедре за романистику Филолошког факултета у Београду и истакнути преводилац с романских језика, посебно са француског и шпанског, приредио је љубитељима поезије праву духовну гозбу новим преводом „Речи” Жака Превера. Књига је недавно објављена у издању „Контраста” и професор Константиновић у разговору за „Политику” каже да је сматра својим најбољим преводилачким достигнућeм. У свом вишедеценијском раду објавио је велики број књига из историје и теорије књижевности и добитник је највиших међународних признања. Предавао је такође на универзитетима у Бордоу, Паризу, Бриселу, Гранади и гостовао као предавач на бројним универзитетима у Француској, Шпанији, Румунији и Канади... Kaжете да Преверове

Култура

11.07.2022 у 09:19

Тихо викање с мржњом

Да би се значење наслова овог текста разумело, треба знати контекст, а контекст је дете. Дете ме, као и свако дете сваког родитеља, понекад наљути. И на то му мора бити скренута пажња. Трудећи се да не плашим дете, не дижем глас док га грдим. Е, тај манир обраћања моја супруга је описала речима: „Ти вичеш тихо, али с мржњом.” Подразумева се да би, како би ишта превео, преводилац морао знати језик извора. То је нужан услов, свакако, али далеко је од довољног. Писац седи закључан у некој прашњавој соби и куцка по тастатури свог рачунара и тако производи драгуље књижевног израза сам од себе. Писање је, међутим, комуникација: ако нека фраза има посебно значење за писца, он нам га некако мора саопштити. Упитан да са читаоцима „Политике” поделим своје мисли о превођењу, одговорио сам

Култура

04.07.2022 у 08:57

Да ли је превод могућ

Вероватно се сви књижевни преводиоци сећају свог првог превода, и питања, дилема и несигурности са којима су се тада сусрели. Као и основне бриге: да превод не буде сувопаран, дослован и предвидљив, а да опет, у својој превеликој опуштености, не оде далеко од оригинала. Поред те основне бриге, јавља се и основно питање: да ли је књижевни превод уопште могућ? Ова брига и ово питање су нешто што преводиоци понесу са собом током целог свог преводилачког рада, што усложњавају, па кроте, па пуштају да дише, и све тако... Али први сусрет са овом бригом и питањем, и први књижевни текст који им је ове проблеме директно предочио носе са собом наивност и свежину, у којој има, односно нема, највише од одговора. Као кратку илустрацију рада на мом првом преводу, који је дошао после „прве руке”,

Култура

28.05.2022 у 15:00

Индијска књижевница Гитанџали Шри добила Букерову награду

ЛОНДОН - Индијска књижевница Гитанџали Шри и амерички преводилац Дејзи Роквел освојиле су међународну Букерову награду за роман Томб оф Сенд (Пешчана гробница). Написана на хиндију, то је прва књига на било ком од језика Индије која је освојила престижну награду за коју се кандидују романи из свих делова света који су преведени на енглески језик. Новчану награду у вредности од 63.000 долара поделиће Шри, која живи у Њу Делхију, и Роквел која живи у Вермонту. Преводилац Френк Вин, председник жирија, рекао је да су чланови жирија „убедљивом већином” изабрали роман Томб оф Санд после „веома страствене расправе”. То је прича о удовици у деветој деценији живота, која се усуђује да одбаци обичаје и суочи са духовима прошлости, из периода бурне поделе индијског потконтинента на Индију и

Култура

09.05.2022 у 08:48

Вратоломни плес на жици

Кад (уопште) размишљамо о књижевним преводиоцима, можда их замишљамо као необичне самотњаке који, шћућурени у неком удобном кутку препуном књига од свода до пода, марљиво парају џемпер иштрикан на једном језику и од те исте вунице стварају нови, наоко сасвим истоветан, али тако да буде таман читаоцу који није упућен у језик оригинала. И ако је џемпер удобан, ако стоји као саливен, читалац ће на сва уста хвалити и пријатељима препоручивати његовог оригиналног творца, наводно јединог заслужног за ту лепоту. Међутим, ако џемпер жуља и гребе, можда ће се сетити и по злу поменути преводиоца, захваљујући чијем раду је и био у прилици да га обуче. Правећи прве преводилачке кораке, често чујемо варљиву крилатицу како је „добар преводилац невидљив”, која је само делимично тачна. Истина је да

Култура

03.05.2022 у 18:15

Двострука неприлика

Крајње рационалан приступ, уз малу дозу лудости. Чаролија, али без мистификације. Самопоуздање, уз широм отворена врата за непрестано учење. Мора бити да има још тога, има свакако, али ово наведено могло би бити неколико перформанси и одређења креативног процеса који називамо превођењем. Изворно дело, на одређеном језику, настало у конкретним друштвеним и историјским околностима, треба да предочимо читаоцима на нашем језику. Ето, дакле, древног обрасца, веома једноставног на први поглед, и као такав спроводи се у дело миленијумима. Јер, у почетку бејаше превод. И у нама, такође древна потреба да сазнајемо о другима, да сазнајемо о себи, да промишљамо и да се забавимо, зашто да не. Над сваким говором о превођењу надвија се двострука неприлика. Можемо, како бисмо предочили читаву ствар,

Култура

18.04.2022 у 18:15

Потрага за равнотежом

Замислите да се у пролећно поподне шетате Београдом са пријатељем из иностранства. Проћи ћете можда поред недавно постављеног споменика Стефану Немањи и тај ће вас пријатељ можда упитати ко је тај човек и шта је био. Разговараћете, не можда него врло вероватно на енглеском, јер је тај језик lingua franca (lingua anglica?) данашњице, савремене цивилизације и тог глобалног села у којем кажу да живимо, а у којем се ипак још нисмо сви одомаћили. Хоћете ли му рећи да је Немања био Grand Župan или Grand Prince или само medieval ruler? Хоћете ли му објаснити шта је то жупан? Умете ли? То је, у малом, оно што преводилац на страни језик ради свакодневно: напипава, назире, покушава да одгонетне где је тачка у којој треба да дâ предност разумљивости, општости, универзалности, а где је дужан да

Култура

04.04.2022 у 19:16

Призвук мрског елитизма

Норвешки научни стил звучи наивно, рекли су, према анегдоти коју сам једном чула, студенти скандинавских језика из једне словенске земље, а њихов гостујући предавач из Норвешке се љутнуо. Млади људи из земаља некадашњег Источног блока су навикли на строге границе између свакодневног и академског регистра. Норвежанима ће пак таква разграничења увек носити призвук мрског елитизма. Колико је само ванјезичких утицаја довело до тог међународног скандала у малом, колико дубоко у прошлост сежу те различите представе о научном раду и научном стилу! Идеологија равноправности извршила је велики утицај на норвешки књижевни језик. Од 19. века постоје два равноправна норвешка књижевна језика, потекла из различитих дијалеката па и социолеката. Ти језици, букмол и ниношк, имају засебне правописе и

Култура

23.03.2022 у 10:04

Џон Кокс добитник награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности

Џон Кокс, преводилац и универзитетски професор из Фарга у Северној Дакоти (САД), добитник је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2021. години, одлучио је Управни одбор Српског ПЕН центра. Џон Кокс је издвојен међу другим преводиоцима због посвећеног и истрајног рада у последњих петнаест година на превођењу дела савремених српских писаца неколико генерација. Џон Кокс се бави књижевним превођењем и до сада је на енглески језик превео, између осталог, дела Ива Андрића, Меше Селимовића, Бранка Ћопића, Данила Киша, Биљане Јовановић, Јудите Шалго, Горана Петровића и низа других аутора. У досадашњем преводилачком раду Џон Кокс је посебно био посвећен превођењу књига Данила Киша и Биљане Јовановић. Кокс је на енглески језик превео шест књига Данила

Култура

22.03.2022 у 11:35

Одлазак Драгана Мраовића

Песник, преводилац и новинар Драган Мраовић, који је преминуо у 75. години, био је, пре свега велики познавалац италијанске књижевности. Превео је и објавио више од две стотине домаћих аутора у Италији и више од стотину италијанских писаца у Србији и Црној Гори, у књижевној периодици. Међу најзначајније преводе са италијанског издвајају се Дантеова „Божанствена комедија”, целокупна дела Ђакома Леопардија „Почивај заувек, уморно срце моје”, Бокачов „Декамерон”, поема „Ода српском народу” Габријела Д’Анунција, коју је први пут превео у целини на српски језик, роман Рафаела Нигра, песме Пјетра Аретина, Данијела Ђанканеа и Сандре Пене. Био је велики популаризатор наших писаца у Италији, о чему сведоче његови преводи књига многобројних наших аутора, међу којима су Десанка Максимовић, Бранко

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

28.07.2026 у 13:31

Вучић испунио све захтеве запослених „Апотекарске установе Београд”

28.07.2026 у 13:24

Црвена звезда апелује на навијаче: без пиротехнике због условне казне УЕФА

28.07.2026 у 13:23

У Шпанији због пожара евакуисано више од 90.000 људи, угрожено више од 180.000

28.07.2026 у 13:21

Немачка полиција прати 410 исламиста као претњу безбедности

28.07.2026 у 13:20

Кривична пријава против Пауновићеве и Лучића због вређања и подстицања мржње

28.07.2026 у 13:19

Алмодоваров „Горки Божић” на Трећем Фестивалу европског филма Брежице