Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Kultura

26.08.2022 u 21:00

Preverova poezija slavi život

Radivoje Konstantinović, ugledni profesor francuske književnosti, dugogodišnji upravnik Katedre za romanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu i istaknuti prevodilac s romanskih jezika, posebno sa francuskog i španskog, priredio je ljubiteljima poezije pravu duhovnu gozbu novim prevodom „Reči” Žaka Prevera. Knjiga je nedavno objavljena u izdanju „Kontrasta” i profesor Konstantinović u razgovoru za „Politiku” kaže da je smatra svojim najboljim prevodilačkim dostignućem. U svom višedecenijskom radu objavio je veliki broj knjiga iz istorije i teorije književnosti i dobitnik je najviših međunarodnih priznanja. Predavao je takođe na univerzitetima u Bordou, Parizu, Briselu, Granadi i gostovao kao predavač na brojnim univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Rumuniji i Kanadi... Kažete da Preverove

Kultura

11.07.2022 u 09:19

Tiho vikanje s mržnjom

Da bi se značenje naslova ovog teksta razumelo, treba znati kontekst, a kontekst je dete. Dete me, kao i svako dete svakog roditelja, ponekad naljuti. I na to mu mora biti skrenuta pažnja. Trudeći se da ne plašim dete, ne dižem glas dok ga grdim. E, taj manir obraćanja moja supruga je opisala rečima: „Ti vičeš tiho, ali s mržnjom.” Podrazumeva se da bi, kako bi išta preveo, prevodilac morao znati jezik izvora. To je nužan uslov, svakako, ali daleko je od dovoljnog. Pisac sedi zaključan u nekoj prašnjavoj sobi i kucka po tastaturi svog računara i tako proizvodi dragulje književnog izraza sam od sebe. Pisanje je, međutim, komunikacija: ako neka fraza ima posebno značenje za pisca, on nam ga nekako mora saopštiti. Upitan da sa čitaocima „Politike” podelim svoje misli o prevođenju,

Kultura

04.07.2022 u 08:57

Da li je prevod moguć

Verovatno se svi književni prevodioci sećaju svog prvog prevoda, i pitanja, dilema i nesigurnosti sa kojima su se tada susreli. Kao i osnovne brige: da prevod ne bude suvoparan, doslovan i predvidljiv, a da opet, u svojoj prevelikoj opuštenosti, ne ode daleko od originala. Pored te osnovne brige, javlja se i osnovno pitanje: da li je književni prevod uopšte moguć? Ova briga i ovo pitanje su nešto što prevodioci ponesu sa sobom tokom celog svog prevodilačkog rada, što usložnjavaju, pa krote, pa puštaju da diše, i sve tako... Ali prvi susret sa ovom brigom i pitanjem, i prvi književni tekst koji im je ove probleme direktno predočio nose sa sobom naivnost i svežinu, u kojoj ima, odnosno nema, najviše od odgovora. Kao kratku ilustraciju rada na mom prvom prevodu, koji je došao posle „prve ruke”,

Kultura

28.05.2022 u 15:00

Indijska književnica Gitandžali Šri dobila Bukerovu nagradu

LONDON - Indijska književnica Gitandžali Šri i američki prevodilac Dejzi Rokvel osvojile su međunarodnu Bukerovu nagradu za roman Tomb of Send (Peščana grobnica). Napisana na hindiju, to je prva knjiga na bilo kom od jezika Indije koja je osvojila prestižnu nagradu za koju se kandiduju romani iz svih delova sveta koji su prevedeni na engleski jezik. Novčanu nagradu u vrednosti od 63.000 dolara podeliće Šri, koja živi u Nju Delhiju, i Rokvel koja živi u Vermontu. Prevodilac Frenk Vin, predsednik žirija, rekao je da su članovi žirija „ubedljivom većinom” izabrali roman Tomb of Sand posle „veoma strastvene rasprave”. To je priča o udovici u devetoj deceniji života, koja se usuđuje da odbaci običaje i suoči sa duhovima prošlosti, iz perioda burne podele indijskog potkontinenta na

Kultura

09.05.2022 u 08:48

Vratolomni ples na žici

Kad (uopšte) razmišljamo o književnim prevodiocima, možda ih zamišljamo kao neobične samotnjake koji, šćućureni u nekom udobnom kutku prepunom knjiga od svoda do poda, marljivo paraju džemper ištrikan na jednom jeziku i od te iste vunice stvaraju novi, naoko sasvim istovetan, ali tako da bude taman čitaocu koji nije upućen u jezik originala. I ako je džemper udoban, ako stoji kao saliven, čitalac će na sva usta hvaliti i prijateljima preporučivati njegovog originalnog tvorca, navodno jedinog zaslužnog za tu lepotu. Međutim, ako džemper žulja i grebe, možda će se setiti i po zlu pomenuti prevodioca, zahvaljujući čijem radu je i bio u prilici da ga obuče. Praveći prve prevodilačke korake, često čujemo varljivu krilaticu kako je „dobar prevodilac nevidljiv”, koja je samo delimično tačna.

Kultura

03.05.2022 u 18:15

Dvostruka neprilika

Krajnje racionalan pristup, uz malu dozu ludosti. Čarolija, ali bez mistifikacije. Samopouzdanje, uz širom otvorena vrata za neprestano učenje. Mora biti da ima još toga, ima svakako, ali ovo navedeno moglo bi biti nekoliko performansi i određenja kreativnog procesa koji nazivamo prevođenjem. Izvorno delo, na određenom jeziku, nastalo u konkretnim društvenim i istorijskim okolnostima, treba da predočimo čitaocima na našem jeziku. Eto, dakle, drevnog obrasca, veoma jednostavnog na prvi pogled, i kao takav sprovodi se u delo milenijumima. Jer, u početku bejaše prevod. I u nama, takođe drevna potreba da saznajemo o drugima, da saznajemo o sebi, da promišljamo i da se zabavimo, zašto da ne. Nad svakim govorom o prevođenju nadvija se dvostruka neprilika. Možemo, kako bismo predočili čitavu

Kultura

18.04.2022 u 18:15

Potraga za ravnotežom

Zamislite da se u prolećno popodne šetate Beogradom sa prijateljem iz inostranstva. Proći ćete možda pored nedavno postavljenog spomenika Stefanu Nemanji i taj će vas prijatelj možda upitati ko je taj čovek i šta je bio. Razgovaraćete, ne možda nego vrlo verovatno na engleskom, jer je taj jezik lingua franca (lingua anglica?) današnjice, savremene civilizacije i tog globalnog sela u kojem kažu da živimo, a u kojem se ipak još nismo svi odomaćili. Hoćete li mu reći da je Nemanja bio Grand Župan ili Grand Prince ili samo medieval ruler? Hoćete li mu objasniti šta je to župan? Umete li? To je, u malom, ono što prevodilac na strani jezik radi svakodnevno: napipava, nazire, pokušava da odgonetne gde je tačka u kojoj treba da dâ prednost razumljivosti, opštosti, univerzalnosti, a gde je

Kultura

04.04.2022 u 19:16

Prizvuk mrskog elitizma

Norveški naučni stil zvuči naivno, rekli su, prema anegdoti koju sam jednom čula, studenti skandinavskih jezika iz jedne slovenske zemlje, a njihov gostujući predavač iz Norveške se ljutnuo. Mladi ljudi iz zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka su navikli na stroge granice između svakodnevnog i akademskog registra. Norvežanima će pak takva razgraničenja uvek nositi prizvuk mrskog elitizma. Koliko je samo vanjezičkih uticaja dovelo do tog međunarodnog skandala u malom, koliko duboko u prošlost sežu te različite predstave o naučnom radu i naučnom stilu! Ideologija ravnopravnosti izvršila je veliki uticaj na norveški književni jezik. Od 19. veka postoje dva ravnopravna norveška književna jezika, potekla iz različitih dijalekata pa i sociolekata. Ti jezici, bukmol i ninošk, imaju zasebne

Kultura

23.03.2022 u 10:04

Džon Koks dobitnik nagrade Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca srpske književnosti

Džon Koks, prevodilac i univerzitetski profesor iz Farga u Severnoj Dakoti (SAD), dobitnik je nagrade Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca srpske književnosti u 2021. godini, odlučio je Upravni odbor Srpskog PEN centra. Džon Koks je izdvojen među drugim prevodiocima zbog posvećenog i istrajnog rada u poslednjih petnaest godina na prevođenju dela savremenih srpskih pisaca nekoliko generacija. Džon Koks se bavi književnim prevođenjem i do sada je na engleski jezik preveo, između ostalog, dela Iva Andrića, Meše Selimovića, Branka Ćopića, Danila Kiša, Biljane Jovanović, Judite Šalgo, Gorana Petrovića i niza drugih autora. U dosadašnjem prevodilačkom radu Džon Koks je posebno bio posvećen prevođenju knjiga Danila Kiša i Biljane Jovanović. Koks je na engleski jezik preveo šest

Kultura

22.03.2022 u 11:35

Odlazak Dragana Mraovića

Pesnik, prevodilac i novinar Dragan Mraović, koji je preminuo u 75. godini, bio je, pre svega veliki poznavalac italijanske književnosti. Preveo je i objavio više od dve stotine domaćih autora u Italiji i više od stotinu italijanskih pisaca u Srbiji i Crnoj Gori, u književnoj periodici. Među najznačajnije prevode sa italijanskog izdvajaju se Danteova „Božanstvena komedija”, celokupna dela Đakoma Leopardija „Počivaj zauvek, umorno srce moje”, Bokačov „Dekameron”, poema „Oda srpskom narodu” Gabrijela D’Anuncija, koju je prvi put preveo u celini na srpski jezik, roman Rafaela Nigra, pesme Pjetra Aretina, Danijela Đankanea i Sandre Pene. Bio je veliki popularizator naših pisaca u Italiji, o čemu svedoče njegovi prevodi knjiga mnogobrojnih naših autora, među kojima su Desanka Maksimović, Branko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: prevodilac