Таг: пантелић мома

Од вечерас треба да почне „редован живот”, без „мундијала”. Биће то тужан тренутак за многе страснике, поготову оне који губе важан повод за радовање – туђим успесима и грешкама. Турнир око Рта добре наде ипак нам оставља у аманет више од почасти   новом фудбалском прваку – који ће с претходницима чинити нову Групу 8, шампионског имењака шачици индустријских сила. После низа судијских...

Фудбалу предуго дајемо већу важност него другим играма, а пошто сада у њему трпимо поразе, окренимо се другим спортовима који могу да нам донесу добро расположење за којим вапимо. Овакву терапију је својим Енглезима препоручио лондонски „Гардијан”, после краха националне селекције на „мундијалу”. Рецепт би могао да се примени у многим срединама – па и овдашњим – које уобичајавају да се, разним...

Иако многи листови широм света доживљавају судбину јесењег лишћа, париски дневник „Монд” се снашао да остане „на грани”. Да би одолео великом двоструком притиску, поверилаца и власти, његов управни одбор је спас потражио у продаји деоница тројици моћних француских бизнисмена. Тајкунски трио је добио предност над осталим конкурентима, како се објашњава, из четири разлога. Прво, јер је обећао да...

И нај­бла­же­ни­ји сно­ви мо­гу да се оства­ре на ко­шма­ран на­чин. Об­и­сти­нио нам се сан да бу­де­мо у „ви­со­ком дру­штву”, са Ита­ли­јом и Фран­цу­ском као шам­пи­о­ном и ви­це­шам­пи­о­ном фуд­бал­ског све­та, али та­ко што смо, као и они, ели­ми­ни­са­ни већ у пр­вој рун­ди мун­ди­ја­ла. Ето та­ко – у по­зна­том сти­лу – на­о­па­ко… Опет сам се, тим по­во­дом, при­се­тио из­ре­ке...

Американци су јуче имали два разлога за весеље, али су једнодушно искористили само један: квалификовање своје репрезентације међу 16 најуспешнијих на Светском фудбалском првенству. Заслужено дисквалификовање генерала Стенлија Мекристала с положаја команданта оружаних снага у Авганистану оцењено је, међутим, полемично и као примена правила демократије и као догађај који потврђује нескладе у...

Најзад сам ухватио корак с првокласним вином и сликама класичних мајстора- смешка се пријатељ. Догурао је, каже, до статуса кад и њему лично дуги проток година- диже цену „до неба”. Заједно са својим исписницима, пензионерима, осећа се као „модерна глобална сила”. По први пут у историји, о њима се прича као о кључном фактору за судбину цивилизације, иако „на младима свет остаје”. Сматрају да су...

Бе­сан због ду­гог од­ла­га­ња по­ле­та­ња, обра­зло­же­ног ја­ким не­вре­ме­ном, на­мр­го­ђе­ни пут­ник у ави­о­ну на франк­фурт­ској пи­сти, на­ред­бо­дав­ним то­ном је за­тра­жио да му са­пут­ни­ца усту­пи но­ви­не. Чим их је отво­рио, оспо­ко­јио се. Ви­ше од јед­ног са­та чи­тао је стра­ни­це по­све­ће­не Свет­ском фуд­бал­ском пр­вен­ству. За­тим је за­спао, као да је осло­бо­ђен...

Кад је јед­ном ана­ли­ти­ча­ру за­тра­же­но да од­го­во­ри на пи­та­ње „ка­ква је пер­спек­ти­ва аме­рич­ко-ки­не­ских од­но­са”, он се са осме­хом при­се­тио ди­ја­ло­га с по­чет­ка њи­хо­ве мо­дер­ни­за­ци­је. „Пре­ра­но је за од­го­вор”, ре­као је по­чет­ком се­дам­де­се­тих та­да­шњи ки­не­ски пре­ми­јер Џоу Ен­лај са­вет­ни­ку за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност аме­рич­ког пред­сед­ни­ка...

„Др­жа­ва, то сам ја”, чу­јем про­ла­зни­ка на Те­ра­зи­ја­ма. Ци­ти­ра из­ре­ку при­пи­са­ну Лу­ју Че­тр­на­е­стом, али не да би се­би при­пи­сао мо­ћи ле­ген­дар­ног фран­цу­ског кра­ља, већ да би ис­та­као да ме­ре ММФ-а на­ла­жу на­шој вла­сти да се по­и­сто­ве­ти с њим, ње­ним бе­о­град­ским по­да­ни­ком. Мо­ра­ће, ка­же, и она да ште­ди сва­ку па­ру, што је одав­но ње­гов мо­дел...

За ка­фан­ским сто­лом за­кљу­чу­је­мо: ми Ср­би смо нај­ве­ћи Евро­пеј­ци, јер код нас вред­ност евра ра­сте док код дру­гих па­да. Та­ко се бо­дри­мо као „шам­пи­о­ни ду­хо­ви­то­сти”, ко­ји­ма ви­це­ви успе­ва­ју бо­ље од смер­ни­ца, пре­не­бре­га­ва­ју­ћи окол­ност да је до­шло до пре­вра­та ка – уозби­ља­ва­њу. Пре­о­бра­тио се чак и „до­жи­вот­ни пред­вод­ник” – фуд­ба­лом и...