Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

16.07.2021 у 14:56

Епидемија самоубистава у храму расипништва

Деведесетих година прошлог века, у престижном тржном центру града Чикага, завладала је чудна и страшна епидемија. На том месту „high end" конзумеризма, светилишту расипништва, самољубивости и охолости, извршено више самоубистава. Са виших спратова, као са жртвеног камена, листом у ништавило скакале су жене. Иако сам тада радио у хотелу у склопу исте зграде, за самоубиства нисам знао. Владала је завера ћутања. Ваљда из разлога да се место добровољног растанака са овоземаљским мукама не популаризује и тако привуче несрећнице из целе земље, полиција и медији никад о серијском суициду нису извештавали. За ове трагичне догађаје први пут сам чуо од рођаке, високо софистциране, беспрекорно одевене и исто тако нашминкане дамице. У то време имала је

Мој живот у иностранству

09.07.2021 у 15:02

Сестра ми је поручила да се удаје

Шта зна корона шта је српска свадба? И откуд њој право да и даље циркулише кад је веридба моје сестре (од тетке додуше) већ зимус била? И датум свадбе већ тада је био утврђен. Корона не зна ништа! Јер да зна, мало би попустила ових дана пред ту велику српско-босанску свадбу. Склонила се не само из Београда, већ и из Босне, Аустрије и свих земаља где живи расејана родбина. Црна корона, поред свих јада које нам нанесе последњих годину и по дана, сад још удари и на родбинске односе. Где ће ти душа? Јер, како то да ујак и ујна не дођу сестричини на свадбу. Јединој сестричини! (Д. Јевремовић) Ко ће певати, а ко вриштати док не сване зоре рујна? Ко ће тетку тешити док јој одлази јединица, јединица мезимица? Ко ће играти на цолове ако не сестра из Аустрије? Кључни

Мој живот у иностранству

04.07.2021 у 16:00

Не можете у Канаду, ви сте официр ЈНА

После моје бразилске епизоде 2005. године добио сам прилику да радим за велики „Ербас” у Великој Британији. С обзиром да ми је ужа специјалност инжењер испитивања лета, доласком у Бристол, у југозападну Енглеску, имао сам идеју да ћу тако лакше наћи пут до Тулуза у Француској где био центар ове велике компаније за испитивање свих авиона које производе. На моју жалост, врло брзо сам схватио да поред знања и искуства, пресудну улогу да се домогнем центра у Тулузу има држављанство или пасош који поседујем. Пасош је био услов да би сте уопште конкурисали за то место. Тада је важило правило да само они који имају пасоше НАТО земаља могу да раде у центру за летна испитивања. Врхунска технологија и знање у цивилном ваздухопловству баштинили су из сектора војног ваздухопловства, али под

Мој живот у иностранству

28.06.2021 у 18:48

Нећемо да мењамо веру због вртића

Радила сам годинама посао који је био штетан по здравље и слабо плаћен. Нисам могла да нађем други и предлагала сам мом супругу Саши да одемо у бели свет. „Не знамо језик, немамо никога да нам помогне тамо и не чека нас посао. Како ти мислиш да ми преживимо,” одговарао ме стално. Али ја сам била упорна:„Нисмо глупи, и уз мало труда и воље стаћемо на своје ноге.” Одлучисмо да се селимо али сам мајци рекла да за сваки случај све што сади у башти сади у дупло, ако не успемо да бар имамо хране кад се вратимо. Прелетесмо ,,бару”и спустисмо се на тло обећане земље. По доласку у Америку врло брзо сам схватила да је Саша био у праву али то нисам желела да признам. Зато сам запињала из ,,петних жила”да се снађемо и нешто урадимо. Често сам била у непријатним ситуацијама, а доста

Мој живот у иностранству

19.06.2021 у 10:01

Збогом Америко, чемерико, враћам се кући (2)

„О Америци сам знао више док сам дане и ноћи проводио у мојој посавској биртији `Мали рај`, него после свих ових година битисања у њој. У њој ме сад све збуњује, а највише људска лица. Данима бих могао да их посматрам, тумачим, проучавам и уживам у сваком. На њима је све записано, да ли су срећни, заљубљени, уплашени, одакле су, чиме се баве, куда журе”, прича ми Симо Сиса испред свог уличног менхетенског „замка” од картонских кутија. На растанку ми руком показује у правцу Посавине и довикује:„Сврати опет земо, немој да ме заборавиш”. Кад год бих се нашао у доњем граду Менхетна потражио бих земљака Симу „Сису” да наставимо где смо претходни пут стали. Попијемо по неку, да разгалимо душу. И моју и његову. Увек бих га нашао на истом месту, у његовом „замку” од картона. Испружио се

Мој живот у иностранству

11.06.2021 у 18:40

Волео бих да ме поједу наши а не амерички црви (1)

У првом судару са Њујорком придошлица се осети збуњено, изгубљено, као да гледа у велики калеидоскоп. Дешавају се чуда која човек тешко може и да спази и разазна, ал' чим склони око са окулара, сурова реалност га продрма, јаче него струја од сто волти. Људи са других крајева света често мисле да само богати живе у њему, да вас чека раширених руку и да црнци нападају на сваком кораку. Ништа од тога није истина. То је чудан град где се на свега стотињак метара могу видети и осетити огромне разлике. Паралелни светови. По улицама се „сударају” имућни власници небодера са сиромашним без игде ичега. И не љуте се једни на друге. Али, не препоручује се да „турате нос” где не треба. Све се мери кроз папирну зелену новчаницу. Сваки становник је изваган без грешке и смештен тачно где

Мој живот у иностранству

04.06.2021 у 19:21

У канадском реду за милостињу

Половином децембра у Едмонтону, главном граду канадске провинције Алберте, обично напада много снега, а увек и без изузетка, јако је хладно. Температуре падну до минус 30 а када дува ветар хладноћа достигне и 40 степени испод нуле. То су температуре које нису намењене људском роду и на које не могу да се навикну чак ни они рођени и одрасли овде, а камоли ми који смо овде дошли силом прилика, углавном као зрели људи. Једног таквог хладно и снегом затрпаног децембарског дана, мало пре краја радног времена, у канцеларију коју сам делио са колегом из Камбоџе, ушла је шефица. Није било уобичајно да она тек тако, без најаве, бане у канцеларије нас нижих службеника. Зато сам се мало тргао, као у војсци, умало да устанем од стола и по пропису да је поздравим. Рече нам да сутра почиње

Мој живот у иностранству

28.05.2021 у 19:35

Изгубљени комунизам у прашком предграђу

„Бидлиште: панелове сидлиште 1945-1989” - тако је стајало на плакату на трамвајској станици Ортеново Намести, којим је оглашавана изложба о историји панелских насеља у Чешкој. Случајно сам се упутио баш ка сидлишту Инвалидовна, на заказан обилазак једног стана. Изашао сам из трамваја на истоименој станици и нашао се у амбијенту сасвим другачијем од оног, само једну трамвајску станицу даље, у Карлину са правоугаоним улицама и редовима Југендстил зграда. Предграђе у Прагу (Викимедија) Ова два радикално различита начина урбаног планирања и становања, ове две епохе, ова два света, дели само једна дугачка касарна барокног изгледа. Први се наслања на крај 19. века и утолико је најдоступнији разумевању. Други је добро закорачио у његов почетак и иако насилно

Мој живот у иностранству

21.05.2021 у 20:09

У Америку сам стигао на сплаву

Из Карибског раја, силом прилика раније него што сам желео и планирао, вратих се из Канкуна и слетех у Чикаго по јануарском кијамету и снежној олуји. Одмах се укрцах у аутобус за Медисон, успут кијамет а у Медисону ме дочека снежна олуја. Стигао сам у град сат после поноћи. Сви пријатељи ником поникоше, никога нема да ме чека. На уласку у град наручим вожњу убером, и успем да је уклопим скоро у минут, тако да нисам морао да се мрзнем и чекам возача по снежној олуји какве су честе зими у Висконсину. А возач пријатан неки човек, одмах се види да је Латино Американац, само не знам одакле је. Путеви лоши, клизави, ноћ душу дала да се не излази никуда из куће, и ја сам му захвалан сам му што је уопште изашао да вози по оваквом времену. Пита ме којим путем да иде, а ја му кажем да

Мој живот у иностранству

14.05.2021 у 18:27

Како је Радомир на правди Бога добио отказ

Кад сам допутовао у Москву рекли су ми да ћу радити уместо Радомира. Он је пребачен у Јекатеринбург а ја сам доведен на његово место. Имајући у виду моје скромно знање руског језика нисам био сигуран како ћу да заменим колегу који је руски одлично говорио. Објаснили су ми да се од њега очекивало да руководи финансијском службом и да буде посвећен послу. Међутим, испоставило се да он за ту позицију нема довољно искуства али да није био ни спреман на даноноћни рад. Замерали су му што у послу није показивао креативност и личну иницијативу а радио је само оно што је морао. Његовим одласком мој шеф је избио у први план, а мени је била намењена улога човека који прати и помаже. Брзо сам показао спремност да радим и да сам се заиста посветио послу. Уз раније стечено радно искуство то је

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству