Сестра ми је поручила да се удаје

Шта зна корона шта је српска свадба? И откуд њој право да и даље циркулише кад је веридба моје сестре (од тетке додуше) већ зимус била? И датум свадбе већ тада је био утврђен.

Корона не зна ништа! Јер да зна, мало би попустила ових дана пред ту велику српско-босанску свадбу. Склонила се не само из Београда, већ и из Босне, Аустрије и свих земаља где живи расејана родбина.

Црна корона, поред свих јада које нам нанесе последњих годину и по дана, сад још удари и на родбинске односе. Где ће ти душа?

Јер, како то да ујак и ујна не дођу сестричини на свадбу. Јединој сестричини!

Ко ће певати, а ко вриштати док не сване зоре рујна? Ко ће тетку тешити док јој одлази јединица, јединица мезимица? Ко ће играти на цолове ако не сестра из Аустрије?

Кључни тренуци су у питању. Кључне сцене на видео запису од 8 сати. Ако фали ујнин врисак или сестрина штикла, не ваља, нема довољно материјала!

Одлука брзо пада, иде се.

Али ни та чврста одлука не отера корону нити ублажи важеће мере.

Како сад послодавцу Аустријанцу објаснити да на свадбу мора да се иде, иако хара пандемија светом и загарантован је карантин у повратку? Не зна он да је од сваке ванредне ситуација важније шта ће народ рећи.

Не зна он ни горчину погледа бабе из првог краја када јој баба до ње неприметно шапне да младин ујак с породицом није дошао. Комисија баба убрзо доноси закључак да се ради о изродима и да само за парама трче тамо у туђини.

Не вреди му ни објашњавати, јер ту фамилијарну испретплетеност једва понекад и ми сами разумемо.

Одобри на крају и послодавац Аустријанац додатних 5 дана одмора, да се нађе у случају карантина.

Но, ни ту није крај. Гастарбајтерска породица из туђине има да реши још многа питања. Највеће јесте, без сумње, питање поклона.

Колико новца ставити у коверту, а не обрукати се? Ем ујак, ем живи и ради у Аустрији толике године, ем једну сестру има, ем та једна сестра има једно дете које удаје...

И тако се у коверту спакује један половни Голф 4, 2001. годиште.

Један тако леп повод  се претвори код нас Срба у иностранству за трен у немогућу мисију, захваљујући не само корони већ и менталитету и начину размишљања.

Срећом је све то као руком однесено с првим звуцима хармонике и загрљајима родбине.

Сестро, долазим ти у сватове!

Мануела Јоловић

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика