Sestra mi je poručila da se udaje

Šta zna korona šta je srpska svadba? I otkud njoj pravo da i dalje cirkuliše kad je veridba moje sestre (od tetke doduše) već zimus bila? I datum svadbe već tada je bio utvrđen.

Korona ne zna ništa! Jer da zna, malo bi popustila ovih dana pred tu veliku srpsko-bosansku svadbu. Sklonila se ne samo iz Beograda, već i iz Bosne, Austrije i svih zemalja gde živi rasejana rodbina.

Crna korona, pored svih jada koje nam nanese poslednjih godinu i po dana, sad još udari i na rodbinske odnose. Gde će ti duša?

Jer, kako to da ujak i ujna ne dođu sestričini na svadbu. Jedinoj sestričini!

Ko će pevati, a ko vrištati dok ne svane zore rujna? Ko će tetku tešiti dok joj odlazi jedinica, jedinica mezimica? Ko će igrati na colove ako ne sestra iz Austrije?

Ključni trenuci su u pitanju. Ključne scene na video zapisu od 8 sati. Ako fali ujnin vrisak ili sestrina štikla, ne valja, nema dovoljno materijala!

Odluka brzo pada, ide se.

Ali ni ta čvrsta odluka ne otera koronu niti ublaži važeće mere.

Kako sad poslodavcu Austrijancu objasniti da na svadbu mora da se ide, iako hara pandemija svetom i zagarantovan je karantin u povratku? Ne zna on da je od svake vanredne situacija važnije šta će narod reći.

Ne zna on ni gorčinu pogleda babe iz prvog kraja kada joj baba do nje neprimetno šapne da mladin ujak s porodicom nije došao. Komisija baba ubrzo donosi zaključak da se radi o izrodima i da samo za parama trče tamo u tuđini.

Ne vredi mu ni objašnjavati, jer tu familijarnu ispretpletenost jedva ponekad i mi sami razumemo.

Odobri na kraju i poslodavac Austrijanac dodatnih 5 dana odmora, da se nađe u slučaju karantina.

No, ni tu nije kraj. Gastarbajterska porodica iz tuđine ima da reši još mnoga pitanja. Najveće jeste, bez sumnje, pitanje poklona.

Koliko novca staviti u kovertu, a ne obrukati se? Em ujak, em živi i radi u Austriji tolike godine, em jednu sestru ima, em ta jedna sestra ima jedno dete koje udaje...

I tako se u kovertu spakuje jedan polovni Golf 4, 2001. godište.

Jedan tako lep povod  se pretvori kod nas Srba u inostranstvu za tren u nemoguću misiju, zahvaljujući ne samo koroni već i mentalitetu i načinu razmišljanja.

Srećom je sve to kao rukom odneseno s prvim zvucima harmonike i zagrljajima rodbine.

Sestro, dolazim ti u svatove!

Manuela Jolović

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika