Таг: мој живот у иностранству

Журим да платим дом, али аутобуса до центра нема па нема. Коначно, улазим у препун аутобус и стижем до центра града и банке. У банци наравно, ред. После мало чекања и уз пратеће перипетије (у принципу у овој филијали не бих могао да подижем новац, ал' ајде овог пута може) на крају подижем паре. Натраг у дом на шалтер благајне који сам једва пронашао после 15ак минута потраге. Нешто су...

Били су грађани ЕУ што је за српско поимање био успјех који се мјерио неким посебним параметрима. Јер забога нису им требале визе, могли су да путују по Европи, наравно ако су имали лове да исфинансирају путовање, тј.ако су могли да подигну још један кредит поред оног задњег за LCD-ТВ који су прикључили на тотал ТВ са кога Стоја у Гранд емисији јауче своју пјесму .. А ријетко је ко путовао осим...

Сви на Запад, у бољу и срећнију будућност, а ја на Исток, у Азију. Таква ми судбина и такве су околности. Човек у једној минути може да промени свој живот. До те минуте све иде својим предвидивим током и чини вам се да ће тако бити док је света и века, а од тада, од те судбоносне минуте, све пође другим и неочекиваним путем, потпуно другачијим од оног живота и оног пута, за који си мислио да...

Не знам колико добро медијски пропраћена глобална криза има удела у оном што ми се дешава, а имам блокаду да дубоко размишљам о томе јер оних правих информација мало има. У сваком слуцају, прошлог месеца нисам имала ни оних уобичајених стотинак радних сати на које сам већ навикла. Било их је 80 так, недовољно да оправда онај “part time” и добрано сам се замислила. Не кажу џабе,...

Већ неко време знам за ову рубрику али, као и увек, требало је да се деси нешто па да и ја напишем пар ствари, као сад кад имам осећај да ме сви зезају, шеф, службеник на шалтеру, држава... Управо се враћам из поште где сам предала документацију за „пермесо“, чувену дозволу за боравак на простору ЕУ. Са препуном ковертом А4 формата коју не дај Боже да изгубим па сам је цео дан...