Петак, 24.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ноћни живот

Београд

24.05.2021 у 22:30

Како су сплавови „појели” градске обале

Када је 1985. снимио „Јагоде у грлу”, Срђан Карановић вероватно није слутио да ће овај филм постати својеврсна химна дунавских и савских боема, пре свега љубитеља ноћног провода на сплавовима који су тих година почели да запоседају обале наших река, ипак, ни издалека толико масовно као што је то случај данас. У шали се често причало да је сценом у којој се сплав са главним протагонистима одвезује и креће неконтролисано да плута Савом, уз звуке чувене Арсенове „О, младости”, Карановић поставио „домаћи задатак” разним весељацима који су управо тако замишљали крај једне луде ноћи. Много година доцније површине београдских река запарали су разни пловећи објекти носећи гомиле младих који су на њима приређивали велике журке. Ово се показало као нарочито „успешан” начин да се у јеку епидемије

Свет

18.05.2021 у 14:55

Италија најављује отварање дискаћа

РИМ - Италијански министар индустрије Ђанкарло Ђорђети је изјавио данас да би Италија могла усвојити систем „зелених пропусница”, како би се омогућило безбедно поновно отварање ноћних клубова. Иако је влада за већину сектора ублажила ограничења у вези са ковидом-19, ноћни клубови још немају датум поновног отварања, преноси италијанска агенција Анса. „Зелена пропусница” потврђује да је особа вакцинисана или да је недавно била негативна на тесту на корона вирус. „Схватам да су неки сектори кажњени, а сектор дискотека је најочигледнији пример”, рекао је Ђорђети, преноси Танјуг.

Београд

17.05.2021 у 22:00

Непрегледна кафана без радног времена

Постоји она злослутна јеврејска клетва – „Дабогда имао, па немао”. То су, након што су их Немци најурили из стана, на сопственој кожи осетили госпођа Јелена и њен син Слободан Марковић, доцније познат и као Либеро Маркони, или Грешни Елефтерио, који су ослобођење града дочекали у рушевинама предратне фабрике плутаних чепова на углу Баба Вишњине и Крунске улице, надомак Каленић пијаце и кафане „Табор” која је радила сву ноћ. То свратиште је важно за ову причу зато што је Слободан тугу најчешће лечио „алкохолним облогама”, и то оним точеним у чашицама од 0,05, и тек када му је Врховни Оберкелнер цех умало наплатио голим животом, прешао је на она већа, винска паковања. Тако су настале и неке од његових чувених збирки песама и приповедака. А туга га је заскочила 16. априла 1944. године, на

Београд

26.04.2021 у 23:00

Радно време по гостима штимовано

Арсеније Романић је управљао бифеом „Сплит”, на углу Скадарске и Улице 29. новембра, данашњег Булевара деспота Стефана, док је Миодраг Стефановић шефовао у „Колосеуму”, прометној кафани у тадашњој Улици маршала Тита стешњеној између фото-атељеа Анастаса Јовановића, првог српског фотографа, и здања Мите Голубовића у којој је сада Задужбина Вука Караџића, првог реформатора нашег писма. Тек средином шездесетих година прошлог века Арсеније је постао Аца Деветка, а Миодраг је преименован у Мију Аласа. Аци су кумовали путници, кочничари и кондуктери трамваја број 9 којем је друга станица била пред „Сплитом” (почетна је била надомак Позоришног трга), а надимак је понео тек када је отишао да по периферији града отвара кафане. Миодраг је онако назван по алаској чарди на Сави што је самовала на

Београд

12.04.2021 у 22:00

Заседање са карираним столњацима

Тек за две године београдско комунално предузеће „Јавно осветљење”, оно што се труди да нам просветли ноћ, обележиће тринаест деценија рада, а у знак подсећања на дан кад је крај Позоришног трга засветлела прва улична сијалица и плинске фењере испратила у заборав. Али, да су мало пажљивије зачепркали по повести престонице, могли би ових дана да прославе чак 140. рођендан! Можда им се учинила прилично сулудом помисао да је прва сијалица у Београду засветлела само две године после тог Едисоновог генијалног изума, много пре него у важнијим европским метрополама, али тако је. Други разлог могао би бити што то чудо није засијало на некој прометној раскрсници, већ изнад улаза у кафану „Хамбург” на углу Обренове и Пријепољске, данашње Улице кнеза Милоша и Масарикове, а на та састајалишта су

Београд

05.04.2021 у 23:00

КСТ ‒ деценије доброг ноћног провода

Мало ко је могао да претпостави да ће се из стотина будућих архитеката, грађевинаца и електротехничара, за које је одувек важио стереотип да их не интересује ништа осим књиге и науке, издвојити група ентузијаста и основати легендарни Клуб студената технике. Једноставно КСТ – својеврсну институцију културе, уметности, али пре свега забаве и ноћног провода, јединствени дом младих људи који је обележио другу половину прошлог и почетак новог века. КСТ је одувек био место окупљања љубитеља музике, али и позоришта, интересантних трибина, модних ревија, свих облика забављања и разбибриге који су академцима у паузама између предавања и испита и те како били потребни. Ветерани „лудог” провода на прошлогодишњем сусрету (Фото Н. Марјановић) Будући културолошки феномен Београда

Београд

29.03.2021 у 23:10

Спирање мамурлука

У рано преподне, у лето 1968. године, оног дана када је олимпијска репрезентација Југославије полазила за Мексико на 19. Летње игре, појавио се усред парка на Славујевом венцу Небуле Прокић, тренер боксера „Црвене звезде”, пресамићен од смеха. Када се мало прибрао, објаснио је збуњеном друштву да је те ноћи у кафани „Зона Замфирова” код Цветног трга затекао Јована Пајковића, чувеног боксера, како развлачи хармонику. А када га је згрануто питао шта то ради, овај му је мртав хладан одговорио да свира јер мора да заради неки динар и остави фамилији, да им се нађе док боксује по свету. Небуле га је очински убедио да пође кући и да се наспава, а Пајке га смерно послуша. Сат-два касније, такорећи пред саму зору, и он се некуда запутио, али му ђаво није дао мира па је привирио и у „Сложну

Београд

22.03.2021 у 22:00

Легенде са Бродвеја код Лазе Шећера

Давно је то било, неке 1969. године, и све је мање непосредних сведока догађаја који је ушао у историју београдске и српске културне сцене, али и забаве и провода. Само годину дана после бродвејске премијере, позоришни мјузикл „Коса” изведен је на даскама Атељеа 212. Мање је међутим познато да се после једног од потоњих бриљантних наступа, читав ансамбл, са гостима који су имали привилегију да се некако придруже том крему, преселио у оближњи подрум садашњег Дома Јеврема Грујића, у легендарну дискотеку „Код Лазе Шећера”, и веселио до раних јутарњих сати. Лазар Шећеровић некада Писали смо већ о првом балканском „дискаћу” у Светогорској улици који је утро пут све бројнијим амбициозним младим људима и њиховим намерама да у српској, тада југословенској престоници промовишу

Београд

15.03.2021 у 22:30

Формула успеха у тананим нитима душе

Од отварања, крајем педесетих, радила је до поноћи, па и преко тога, али београдски ноћници никада нису уракљили кафану „Видин капија” на стецишту Палмотићеве, Хиландарске и Улице Џорџа Вашингтона. Тај чудан случај приписиван је академском миру који је владао у обе сале у којима се одувек причало испод гласа, тако рећи шапатом, а понеко одсуству музике и следствених лумперајки у којима околна свратишта нису оскудевала. Нешто гласније било је само у башти испред, али на то се станари заједничке зграде никад нису пожалили. Благодарећи Колету Чокалији, искусном дорћолском кафеџији који је био први управник „Видинца”, дознало се да је угледу и достојанству кафане кумовало необично друштво што се свакодневно окупљало у малој сали која је од остатка света могла да се одвоји тешком плишаном

Београд

01.03.2021 у 22:45

Андрићев дневни боравак са трпезаријом

Механу „Златни крст” отворио је на Теразијама 1862. године закупац Илија Николић. Пошто је гостима нудила 12 соба и шталу за 30 коња, а у њој су се могла појести и посна јела, деценију и по касније Београдска општина сврстала ју је међу кафане првог реда, што је доносило привилегију да у њој може да ради и једна девојка! Власник зградице био је Владимир Лацковић, који је читав свој иметак, па и то мало здање на Теразијама, завештао Министарству просвете Краљевине Србије. А какав је био значај кафане „Златни крст” сведочи податак да су се у њој почетком српско-турског рата 1875/76. године уписивали наши и руски добровољци, односно да је маја 1896, само пола године након своје париске премијере, управо у њој представљен филмски пројектор, чудесни изум браће Лимијер. Прва биоскопска

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Тагови

24.07.2026 у 10:04

Рекорд у КБЦ „Др Драгиша Мишовић”: за сат времена рођено девет беба

24.07.2026 у 10:03

Пјонгјанг оптужио САД, Јапан и Јужну Кореју за регионалну нестабилност

24.07.2026 у 09:59

Полиција убила мушкарца, грађани у Винсконсину изашли на улице

24.07.2026 у 09:54

Русија извела ударе на три велике украјинске луке

24.07.2026 у 09:50

Пред америчким истражиоцима данас сведочи бивши логораш Момир Лазић

24.07.2026 у 09:50

„Црно-бели" у Луксембург на излет