Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
102.6	103.22	102.91
126.18	126.94	126.56

Beograd

24.05.2021 u 22:30

Kada je 1985. snimio „Jagode u grlu”, Srđan Karanović verovatno nije slutio da će ovaj film postati svojevrsna himna dunavskih i savskih boema, pre svega ljubitelja noćnog provoda na splavovima koji su tih godina počeli da zaposedaju obale naših reka, ipak, ni izdaleka toliko masovno kao što je to slučaj danas. U šali se često pričalo da je scenom u kojoj se splav sa glavnim protagonistima odvezuje i kreće nekontrolisano da pluta Savom, uz zvuke čuvene Arsenove „O, mladosti”, Karanović postavio „domaći zadatak” raznim veseljacima koji su upravo tako zamišljali kraj jedne lude noći. Mnogo godina docnije površine beogradskih reka zaparali su razni ploveći objekti noseći gomile mladih koji su na njima priređivali velike žurke. Ovo se pokazalo kao naročito „uspešan” način da se u jeku epidemije

Svet

18.05.2021 u 14:55

Italija najavljuje otvaranje diskaća

RIM - Italijanski ministar industrije Đankarlo Đorđeti je izjavio danas da bi Italija mogla usvojiti sistem „zelenih propusnica”, kako bi se omogućilo bezbedno ponovno otvaranje noćnih klubova. Iako je vlada za većinu sektora ublažila ograničenja u vezi sa kovidom-19, noćni klubovi još nemaju datum ponovnog otvaranja, prenosi italijanska agencija Ansa. „Zelena propusnica” potvrđuje da je osoba vakcinisana ili da je nedavno bila negativna na testu na korona virus. „Shvatam da su neki sektori kažnjeni, a sektor diskoteka je najočigledniji primer”, rekao je Đorđeti, prenosi Tanjug.

Beograd

17.05.2021 u 22:00

Nepregledna kafana bez radnog vremena

Postoji ona zloslutna jevrejska kletva – „Dabogda imao, pa nemao”. To su, nakon što su ih Nemci najurili iz stana, na sopstvenoj koži osetili gospođa Jelena i njen sin Slobodan Marković, docnije poznat i kao Libero Markoni, ili Grešni Elefterio, koji su oslobođenje grada dočekali u ruševinama predratne fabrike plutanih čepova na uglu Baba Višnjine i Krunske ulice, nadomak Kalenić pijace i kafane „Tabor” koja je radila svu noć. To svratište je važno za ovu priču zato što je Slobodan tugu najčešće lečio „alkoholnim oblogama”, i to onim točenim u čašicama od 0,05, i tek kada mu je Vrhovni Oberkelner ceh umalo naplatio golim životom, prešao je na ona veća, vinska pakovanja. Tako su nastale i neke od njegovih čuvenih zbirki pesama i pripovedaka. A tuga ga je zaskočila 16. aprila 1944. godine, na

Beograd

26.04.2021 u 23:00

Radno vreme po gostima štimovano

Arsenije Romanić je upravljao bifeom „Split”, na uglu Skadarske i Ulice 29. novembra, današnjeg Bulevara despota Stefana, dok je Miodrag Stefanović šefovao u „Koloseumu”, prometnoj kafani u tadašnjoj Ulici maršala Tita stešnjenoj između foto-ateljea Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa, i zdanja Mite Golubovića u kojoj je sada Zadužbina Vuka Karadžića, prvog reformatora našeg pisma. Tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka Arsenije je postao Aca Devetka, a Miodrag je preimenovan u Miju Alasa. Aci su kumovali putnici, kočničari i kondukteri tramvaja broj 9 kojem je druga stanica bila pred „Splitom” (početna je bila nadomak Pozorišnog trga), a nadimak je poneo tek kada je otišao da po periferiji grada otvara kafane. Miodrag je onako nazvan po alaskoj čardi na Savi što je samovala

Beograd

12.04.2021 u 22:00

Zasedanje sa kariranim stolnjacima

Tek za dve godine beogradsko komunalno preduzeće „Javno osvetljenje”, ono što se trudi da nam prosvetli noć, obeležiće trinaest decenija rada, a u znak podsećanja na dan kad je kraj Pozorišnog trga zasvetlela prva ulična sijalica i plinske fenjere ispratila u zaborav. Ali, da su malo pažljivije začeprkali po povesti prestonice, mogli bi ovih dana da proslave čak 140. rođendan! Možda im se učinila prilično suludom pomisao da je prva sijalica u Beogradu zasvetlela samo dve godine posle tog Edisonovog genijalnog izuma, mnogo pre nego u važnijim evropskim metropolama, ali tako je. Drugi razlog mogao bi biti što to čudo nije zasijalo na nekoj prometnoj raskrsnici, već iznad ulaza u kafanu „Hamburg” na uglu Obrenove i Prijepoljske, današnje Ulice kneza Miloša i Masarikove, a na ta

Beograd

05.04.2021 u 23:00

KST ‒ decenije dobrog noćnog provoda

Malo ko je mogao da pretpostavi da će se iz stotina budućih arhitekata, građevinaca i elektrotehničara, za koje je oduvek važio stereotip da ih ne interesuje ništa osim knjige i nauke, izdvojiti grupa entuzijasta i osnovati legendarni Klub studenata tehnike. Jednostavno KST – svojevrsnu instituciju kulture, umetnosti, ali pre svega zabave i noćnog provoda, jedinstveni dom mladih ljudi koji je obeležio drugu polovinu prošlog i početak novog veka. KST je oduvek bio mesto okupljanja ljubitelja muzike, ali i pozorišta, interesantnih tribina, modnih revija, svih oblika zabavljanja i razbibrige koji su akademcima u pauzama između predavanja i ispita i te kako bili potrebni. Veterani „ludog” provoda na prošlogodišnjem susretu (Foto N. Marjanović) Budući kulturološki fenomen Beograda

Beograd

29.03.2021 u 23:10

Spiranje mamurluka

U rano prepodne, u leto 1968. godine, onog dana kada je olimpijska reprezentacija Jugoslavije polazila za Meksiko na 19. Letnje igre, pojavio se usred parka na Slavujevom vencu Nebule Prokić, trener boksera „Crvene zvezde”, presamićen od smeha. Kada se malo pribrao, objasnio je zbunjenom društvu da je te noći u kafani „Zona Zamfirova” kod Cvetnog trga zatekao Jovana Pajkovića, čuvenog boksera, kako razvlači harmoniku. A kada ga je zgranuto pitao šta to radi, ovaj mu je mrtav hladan odgovorio da svira jer mora da zaradi neki dinar i ostavi familiji, da im se nađe dok boksuje po svetu. Nebule ga je očinski ubedio da pođe kući i da se naspava, a Pajke ga smerno posluša. Sat-dva kasnije, takoreći pred samu zoru, i on se nekuda zaputio, ali mu đavo nije dao mira pa je privirio i u „Složnu

Beograd

22.03.2021 u 22:00

Legende sa Brodveja kod Laze Šećera

Davno je to bilo, neke 1969. godine, i sve je manje neposrednih svedoka događaja koji je ušao u istoriju beogradske i srpske kulturne scene, ali i zabave i provoda. Samo godinu dana posle brodvejske premijere, pozorišni mjuzikl „Kosa” izveden je na daskama Ateljea 212. Manje je međutim poznato da se posle jednog od potonjih briljantnih nastupa, čitav ansambl, sa gostima koji su imali privilegiju da se nekako pridruže tom kremu, preselio u obližnji podrum sadašnjeg Doma Jevrema Grujića, u legendarnu diskoteku „Kod Laze Šećera”, i veselio do ranih jutarnjih sati. Lazar Šećerović nekada Pisali smo već o prvom balkanskom „diskaću” u Svetogorskoj ulici koji je utro put sve brojnijim ambicioznim mladim ljudima i njihovim namerama da u srpskoj, tada jugoslovenskoj prestonici promovišu

Beograd

15.03.2021 u 22:30

Formula uspeha u tananim nitima duše

Od otvaranja, krajem pedesetih, radila je do ponoći, pa i preko toga, ali beogradski noćnici nikada nisu urakljili kafanu „Vidin kapija” na stecištu Palmotićeve, Hilandarske i Ulice Džordža Vašingtona. Taj čudan slučaj pripisivan je akademskom miru koji je vladao u obe sale u kojima se oduvek pričalo ispod glasa, tako reći šapatom, a poneko odsustvu muzike i sledstvenih lumperajki u kojima okolna svratišta nisu oskudevala. Nešto glasnije bilo je samo u bašti ispred, ali na to se stanari zajedničke zgrade nikad nisu požalili. Blagodareći Koletu Čokaliji, iskusnom dorćolskom kafedžiji koji je bio prvi upravnik „Vidinca”, doznalo se da je ugledu i dostojanstvu kafane kumovalo neobično društvo što se svakodnevno okupljalo u maloj sali koja je od ostatka sveta mogla da se odvoji teškom

Beograd

01.03.2021 u 22:45

Andrićev dnevni boravak sa trpezarijom

Mehanu „Zlatni krst” otvorio je na Terazijama 1862. godine zakupac Ilija Nikolić. Pošto je gostima nudila 12 soba i štalu za 30 konja, a u njoj su se mogla pojesti i posna jela, deceniju i po kasnije Beogradska opština svrstala ju je među kafane prvog reda, što je donosilo privilegiju da u njoj može da radi i jedna devojka! Vlasnik zgradice bio je Vladimir Lacković, koji je čitav svoj imetak, pa i to malo zdanje na Terazijama, zaveštao Ministarstvu prosvete Kraljevine Srbije. A kakav je bio značaj kafane „Zlatni krst” svedoči podatak da su se u njoj početkom srpsko-turskog rata 1875/76. godine upisivali naši i ruski dobrovoljci, odnosno da je maja 1896, samo pola godine nakon svoje pariske premijere, upravo u njoj predstavljen filmski projektor, čudesni izum braće Limijer. Prva bioskopska

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: noćni život