Таг: наука

Душан Каназир је био баш онај тип научника од прворазредног соја који у себи носи како нужну обдареност најузвишенијег својства, тако и урођену теолошко-филозофско-гносеолошку упитаност и запитаност. Научник Каназир, интроспекцијом дубинског метафизичко-психолошког, па и парапсихолошког самопроверавања, потврђује или оспорава карактер научних сазнања највишег степена извесности. У овом...

Није месечарско привиђање: на Месецу, одиста, има воде која настаје и нестаје, мешајући се с честицама прашине на површини. Погрешили бисте ако помислите на наша језера, мора и океане, чак нема ни барица у које бисте непажњом загазили. На основу снимака индијског „Mесечевог возила” (на санскриту: Chandrayaan-1) и две претходеће америчке аутоматске летелице, у петак је новост...

Пева Бора Чорба: „Правила, правила, да би нас удавила...” И заиста кроз векове смишљани су разни закони, сви у служби господара. И данас је тако, осим што их дефинишу правна наука, а и етика. Али законе и правила опредељују и неке друге околности, нарочито технолошке. Да почнемо од најстаријег исклесаног (написаног): Хаумураби (1728–1686. п.н.е) је био краљ који је око...

Над човечанством се надвија питање: Хоће ли људи надживети машине које ће сами створити или ће их оне заувек покорити? И сама помисао на то, признаћете, изазива дубоку нелагоду! Али први усправљени створ на Земљи (занемаримо ли поједине човеколике мајмуне који се покаткад осове на две ноге), на највишем степенику незаустављиве еволуције, и даље сањари да ће га надолазећи научнотехнолошки...

Тема је постала актуелна откако су машине стављене под контролу рачунара. Чип је већ атерирао на мозак као на некакав носач авиона и међусобна зависност добра и зла који тај однос може да донесе предмет је полемике. Чип и све што га опслужује, хардвер и софтвер спрегнути у рачунару, на почетку су одавали утисак безличног слуге који никада неће, чак, ни попреко погледати свог творца –...

Од прадавних времена човек је страховао од машина. Када није разумевао функционисање и сврху, давао им је мистична и религиозна својства. Доба индустријске револиције је пратио веома јак страх да ће машине искоренити људе. По својој прилици, страх је био неоправдан. Савремени човек боље живи, добрим делом захваљујући ефикаснијем радумашина. Данас, у време глобализације и светске економске...

Mада свакодневни људски феномен, свест, још измиче научном сазнању (исходиште, суштина и садржај). Једино се психолози доста успешно баве појавним обликом и структуром (следбеници Фројда, Јунга и других), а тек одскора су почели и биолози, физичари, лекари и инжењери. Френсис Крик, добитник Нобелове награде за откриће структуре ДНК, пре 15 година написао је провокативну књигу „Необична...

У каквој је вези са учењем језика то што Јапанци не разликују гласове „л” од „р”? Научници су, најзад, одгонетнули зашто дечји мозак до седме године може лако да научи неколико страних језика. Да ли то лукавство може користити одраслима? Патриша Кул, са Универзитета Вашингтон (САД), чланица је међународног тима који покушава да откривене механизме примени у учењу...

У транзиционој Србији хуманитарне науке и научници су пасторчад друштва и зато је вест да су се студије београдског филолога проф. др Радета Божовића и историчарке уметности др Љиљане Стошић нашле у једној светски релевантној публикацији од изузетног значаја за српску науку. Вест је стигла управо из Скопља: у трећем Зборнику међународног пројекта „Интерпретације” на тему...

Можемо до миле воље нагађати, али Владимир Добросављевић није утекао судбини. А да ли је могао? (Ако сте одрастали окружени с четворо блиских сродника физичара, а један од њих вам је рођена мати Љиљана Добросављевић-Грујић, одговор се сам намеће). Било како било, коцкице су се напослетку уклопиле: лане је најцењеније научно признање у нас, награда „Марко Јарић”, уручено мајци, а...