Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Друштво

25.03.2018 у 22:00

Смедерево ће дисати на алге

Истраживачи Института за мултидисциплинарна истраживања уронили су у чудесан свет микроалги, једноћелијских организама који „праве” половину кисеоника на Земљи. Уверени су да ће одатле изронити с решењима која ће довести до револуционарних промена на енергетском, али и на еколошком плану. Др Иван Спасојевић, млади научник овог института, осмислио је такозвани урбани компактни фото-биореактор, којим је аплицирао на позив за иновативна решења код Канцеларије УН и Министарства заштите животне средине. „Замислите акваријум с микроалгама, који у основи има површину три квадратна метра и висок је до 2,5 метара. Та „колонија” је у стању да произведе једнаку количину кисеоника као травњак површине 400 квадрата. Њено постављање у градска подручја с високим процентом загађености ваздуха било би

Магазин

16.03.2018 у 13:00

Нуклеарна фузија – будућност енергије

Сједињене Америчке Државе планирају да за само 15 година почну производњу неограничене количине еколошке енергије, која неће бити шкодљива за природу и човека. Нови вид енергије прекинуће човекову потребу за скупим фосилним горивима и позитивно ће се одразити и на климатске промене, преноси „Њујорк пост”. Ма колико да ова изјава делује невероватно, није немогуће да се тај циљ и оствари. План познатог Техничког института у Масачусетсу (МИТ) јесте да покрене сарадњу са компанијом „Комонвелт фузиони системи” да би лакше и брже дошли до нових научних открића. МИТ је најавио да су досадашњим истраживањима дошли на корак до проналаска употребљиве нуклеарне фузије, али да је за завршетак истраживања потребно око 15 година. Стварање нуклеарне фузије веома је скуп лабораторијски

Друштво

14.03.2018 у 21:23

Одлазак свемирског трагача

У свом дому у Кембриџу је у 77. години умро чувени британски теоретски физичар и астрофизичар Стивен Хокинг. „Био је велики научник и изузетан човек, чији ће рад и заоставштина живети много година”, навела су у саопштењу његова деца Луси, Роберт и Тимоти. Британска премијерка Тереза Меј изјавила је поводом смрти професора Хокинга да је био човек генијалног ума, један од великих научника свог времена. „Његова одважност, хумор и напор да извуче максимум из живота били су инспирација. Његово наслеђе неће бити заборављено”, написала је премијерка на свом твитер налогу. Стивен Хокинг стекао је научну славу проучавајући црне рупе и теорију релативитета. Иза себе је оставио низ дела, од којих је најпознатија „Кратка историја времена”, која је продата у више од десет милиона примерака и

Друштво

11.03.2018 у 22:00

Од потраге за уранијумом до зелене енергије

Педесетих година прошлог века, Југославију је тресла уранијумска грозница. За налазиштима хемијског елемента чију је разорну моћ свет упознао десетак година раније, трагало се на Копаонику, код Доњег Милановца, Сићевца, Прокупља, Врања, на Копаонику, Букуљи, али и по Македонији, Словенији, БиХ, Хрватској. Био је то део југословенског нуклеарног програма, покренутог 1948. До наших времена, осталa је недоумица да ли је државни врх смерао да крајњи резултат тог колосалног научноистраживачког подухвата буде стварање атомске бомбе. Окосница тог пројекта био је тајновити научни град у насељу Винча, али је једну од битних улога имала и установа која и данас постоји: Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС). Основала га је Владa ФНРЈ уредбом од 27. марта 1948.

Друштво

04.03.2018 у 22:00

Математика као мрачна соба

Решавање математичког проблема је као улазак у мрачну собу, у којој најпре удараш о намештај тумарајући у тами, али постепено памтиш распоред ствари. А кад после неког времена пронађеш прекидач и укључиш светло, увиђаш конкретне предмете о које си се саплитао. Овом метафором, позајмљеном од чувеног математичара Ендруа Вајлса, Британац Кит Девлин (71) у разговору за „Политику” објашњава своје виђење науке којом се бави. Девлин, такође математичар и професор Универзитета Станфорд, аутор је чак 33 књиге. Једна од њих, „Недовршена игра”, објављена је код нас, а друга, „У потрази за Фибоначијем”, ускоро ће изаћи.

Друштво

04.03.2018 у 22:00

Због превара у науци написан нови етички кодекс

Држава је одлучила да стане на пут непоштењу у науци, рекли бисмо после разговора с председником Националног савета за науку и технолошки развој, академиком Зораном В. Поповићем. Национални савет је 21. фебруара усвојио Кодекс понашања у научноистраживачком раду, који у неколико својих параграфа говори о „преварама у науци” за које су према важећем Закону о научноистраживачкој делатности и поменутом кодексу предвиђене чак четири врсте мера против истраживача који крше правила и етичке норме. Најтежа предвиђена мера за прекршиоца је забрана коришћења средстава за науку и истраживање на пројектима Министарства просвете и науке у периоду од пет година.

Друштво

25.02.2018 у 22:00

У Србији нема ко да учи програмере

Подаци Министарства трговине, туризма и телекомуникација од пре пола године говоре да је од 5.000 до 10.000 упражњених радних места у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ), док из Владе Србије незванично сазнајемо да нам тренутно недостаје најмање 15.000 програмера. Татјана Матић, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација, прогнозира да ће до 2020. године у земљи бити посла за око 30.000 радника у ИКТ-у, а највећа потражња за програмерима влада у Војводини, показале су циљано организоване преквалификације за та радна места, које је организовало ово министарство. Стручњаци, међутим, тврде да су ове процене одавно надмашене и да не само Србија, већ цео свет, грца због недостатка програмера. Проф. др Божидар Раденковић, са Катедре за електронско

Друштво

25.02.2018 у 22:00

Србија у потрази за тајном W бозона

Једна од међународних истраживачких група у ЦЕРН-у, у којој раде и истраживачи из Србије, позната као колаборација АТЛАС, изазвала је велику пажњу након што је претходне недеље објавила рад у часопису „European Physical Journal C”. Како је саопштено из ЦЕРН-а, реч је о првом мерењу масе W бозона с високом прецизношћу на Великом сударачу хадрона (Large Hadron Collider, LHC), најмоћнијем акцелератору данашњице. W бозон је једна од две елементарне честице које су преносиоци такозване слабе интеракције – једне од четири силе које управљају понашањем материје у универзуму.

Друштво

24.02.2018 у 22:00

Од селидбе фараона до обнове Хиландара

Пуних 60 година, Друштво конзерватора Србије (ДКС) чува српско културно наслеђе. Ова струковна организација окупља 203 стручњака из области заштите културних добара који, поред пројеката ДКС-а, обављају конзерваторске радове у заводима, библиотекама, архивима и другим установама у којима су запослени. Међу њима су архитекте, инжењери, сликари конзерватори, историчари уметности, етнолози и други експерти задужени за очување српског културног наслеђа не само у Србији него и у иностранству, каже председник ДКС-а Алекса Цигановић. Прича о ДКС-у, додаје, почиње 1958. формирањем подружнице Друштва конзерватора Југославије на трећем Југословенском саветовању о заштити културног наслеђа земље у Врњачкој Бањи. Новооснована српска секција временом прераста у ДКС, који је у социјалистичком

Друштво

20.02.2018 у 14:35

Научници из Србије учествују у мерењу масе W бозона

ЖЕНЕВА – Једна од међународних истраживачких група у ЦЕРН-у, у којој раде и истраживачи из Србије, позната као колаборација АТЛАС, изазвала је велику пажњу након што је 6. фебруара објавила рад у часопису European Physical Journal C. Реч је о првом мерењу масе W бозона са високом прецизношћу на Великом сударачу хадрона (Large Hadron Collider, LHC), најмоћнијем акцелератору данашњице. W бозон је једна од две елементарне честице које су преносиоци такозване слабе интеракције - једне од четири силе које управљају понашањем материје у Универзуму. У саопштењу Института за физику наводи се да на овом пројекту учествују и два истраживача из Србије који су сарадници АТЛАС колаборације и то заједно са истраживачима из француског института CEA-Saclay, затим Универзитета у Мајнцу, ЦЕРН-а,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 07:52

Пентагон тражи 80 милијарди долара због рата у Ирану и других трошкова

19.06.2026 у 07:52

Бриселски рат за моћ поткопава позицију Европске уније

19.06.2026 у 07:44

Костини тајни позиви Кремљу уздрмали Брисел

19.06.2026 у 07:41

Репрезентација Мексика први учесник шеснаестине финала СП

19.06.2026 у 07:34

Руска ПВО оборила 133 украјинска дрона током ноћи

19.06.2026 у 07:28

Венс одложио пут, разговори САД и Ирана у Швајцарској неће бити одржани