Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Magazin

16.03.2018 u 13:00

Sjedinjene Američke Države planiraju da za samo 15 godina počnu proizvodnju neograničene količine ekološke energije, koja neće biti škodljiva za prirodu i čoveka. Novi vid energije prekinuće čovekovu potrebu za skupim fosilnim gorivima i pozitivno će se odraziti i na klimatske promene, prenosi „Njujork post”. Ma koliko da ova izjava deluje neverovatno, nije nemoguće da se taj cilj i ostvari. Plan poznatog Tehničkog instituta u Masačusetsu (MIT) jeste da pokrene saradnju sa kompanijom „Komonvelt fuzioni sistemi” da bi lakše i brže došli do novih naučnih otkrića. MIT je najavio da su dosadašnjim istraživanjima došli na korak do pronalaska upotrebljive nuklearne fuzije, ali da je za završetak istraživanja potrebno oko 15 godina. Stvaranje nuklearne fuzije veoma je skup laboratorijski

Društvo

14.03.2018 u 21:23

Odlazak svemirskog tragača

U svom domu u Kembridžu je u 77. godini umro čuveni britanski teoretski fizičar i astrofizičar Stiven Hoking. „Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek, čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina”, navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Timoti. Britanska premijerka Tereza Mej izjavila je povodom smrti profesora Hokinga da je bio čovek genijalnog uma, jedan od velikih naučnika svog vremena. „Njegova odvažnost, humor i napor da izvuče maksimum iz života bili su inspiracija. Njegovo nasleđe neće biti zaboravljeno”, napisala je premijerka na svom tviter nalogu. Stiven Hoking stekao je naučnu slavu proučavajući crne rupe i teoriju relativiteta. Iza sebe je ostavio niz dela, od kojih je najpoznatija „Kratka istorija vremena”, koja je prodata u više od deset miliona primeraka i

Društvo

11.03.2018 u 22:00

Od potrage za uranijumom do zelene energije

Pedesetih godina prošlog veka, Jugoslaviju je tresla uranijumska groznica. Za nalazištima hemijskog elementa čiju je razornu moć svet upoznao desetak godina ranije, tragalo se na Kopaoniku, kod Donjeg Milanovca, Sićevca, Prokuplja, Vranja, na Kopaoniku, Bukulji, ali i po Makedoniji, Sloveniji, BiH, Hrvatskoj. Bio je to deo jugoslovenskog nuklearnog programa, pokrenutog 1948. Do naših vremena, ostala je nedoumica da li je državni vrh smerao da krajnji rezultat tog kolosalnog naučnoistraživačkog poduhvata bude stvaranje atomske bombe. Okosnica tog projekta bio je tajnoviti naučni grad u naselju Vinča, ali je jednu od bitnih uloga imala i ustanova koja i danas postoji: Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS). Osnovala ga je Vlada FNRJ uredbom od 27. marta

Društvo

04.03.2018 u 22:00

Matematika kao mračna soba

Rešavanje matematičkog problema je kao ulazak u mračnu sobu, u kojoj najpre udaraš o nameštaj tumarajući u tami, ali postepeno pamtiš raspored stvari. A kad posle nekog vremena pronađeš prekidač i uključiš svetlo, uviđaš konkretne predmete o koje si se saplitao. Ovom metaforom, pozajmljenom od čuvenog matematičara Endrua Vajlsa, Britanac Kit Devlin (71) u razgovoru za „Politiku” objašnjava svoje viđenje nauke kojom se bavi. Devlin, takođe matematičar i profesor Univerziteta Stanford, autor je čak 33 knjige. Jedna od njih, „Nedovršena igra”, objavljena je kod nas, a druga, „U potrazi za Fibonačijem”, uskoro će izaći.

Društvo

04.03.2018 u 22:00

Zbog prevara u nauci napisan novi etički kodeks

Država je odlučila da stane na put nepoštenju u nauci, rekli bismo posle razgovora s predsednikom Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, akademikom Zoranom V. Popovićem. Nacionalni savet je 21. februara usvojio Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu, koji u nekoliko svojih paragrafa govori o „prevarama u nauci” za koje su prema važećem Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti i pomenutom kodeksu predviđene čak četiri vrste mera protiv istraživača koji krše pravila i etičke norme. Najteža predviđena mera za prekršioca je zabrana korišćenja sredstava za nauku i istraživanje na projektima Ministarstva prosvete i nauke u periodu od pet godina.

Društvo

25.02.2018 u 22:00

U Srbiji nema ko da uči programere

Podaci Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija od pre pola godine govore da je od 5.000 do 10.000 upražnjenih radnih mesta u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), dok iz Vlade Srbije nezvanično saznajemo da nam trenutno nedostaje najmanje 15.000 programera. Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prognozira da će do 2020. godine u zemlji biti posla za oko 30.000 radnika u IKT-u, a najveća potražnja za programerima vlada u Vojvodini, pokazale su ciljano organizovane prekvalifikacije za ta radna mesta, koje je organizovalo ovo ministarstvo. Stručnjaci, međutim, tvrde da su ove procene odavno nadmašene i da ne samo Srbija, već ceo svet, grca zbog nedostatka programera. Prof. dr Božidar Radenković, sa Katedre za

Društvo

25.02.2018 u 22:00

Srbija u potrazi za tajnom W bozona

Jedna od međunarodnih istraživačkih grupa u CERN-u, u kojoj rade i istraživači iz Srbije, poznata kao kolaboracija ATLAS, izazvala je veliku pažnju nakon što je prethodne nedelje objavila rad u časopisu „European Physical Journal C”. Kako je saopšteno iz CERN-a, reč je o prvom merenju mase W bozona s visokom preciznošću na Velikom sudaraču hadrona (Large Hadron Collider, LHC), najmoćnijem akceleratoru današnjice. W bozon je jedna od dve elementarne čestice koje su prenosioci takozvane slabe interakcije – jedne od četiri sile koje upravljaju ponašanjem materije u univerzumu.

Društvo

24.02.2018 u 22:00

Od selidbe faraona do obnove Hilandara

Punih 60 godina, Društvo konzervatora Srbije (DKS) čuva srpsko kulturno nasleđe. Ova strukovna organizacija okuplja 203 stručnjaka iz oblasti zaštite kulturnih dobara koji, pored projekata DKS-a, obavljaju konzervatorske radove u zavodima, bibliotekama, arhivima i drugim ustanovama u kojima su zaposleni. Među njima su arhitekte, inženjeri, slikari konzervatori, istoričari umetnosti, etnolozi i drugi eksperti zaduženi za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa ne samo u Srbiji nego i u inostranstvu, kaže predsednik DKS-a Aleksa Ciganović. Priča o DKS-u, dodaje, počinje 1958. formiranjem podružnice Društva konzervatora Jugoslavije na trećem Jugoslovenskom savetovanju o zaštiti kulturnog nasleđa zemlje u Vrnjačkoj Banji. Novoosnovana srpska sekcija vremenom prerasta u DKS, koji je u

Društvo

20.02.2018 u 14:35

Naučnici iz Srbije učestvuju u merenju mase W bozona

ŽENEVA – Jedna od međunarodnih istraživačkih grupa u CERN-u, u kojoj rade i istraživači iz Srbije, poznata kao kolaboracija ATLAS, izazvala je veliku pažnju nakon što je 6. februara objavila rad u časopisu European Physical Journal C. Reč je o prvom merenju mase W bozona sa visokom preciznošću na Velikom sudaraču hadrona (Large Hadron Collider, LHC), najmoćnijem akceleratoru današnjice. W bozon je jedna od dve elementarne čestice koje su prenosioci takozvane slabe interakcije - jedne od četiri sile koje upravljaju ponašanjem materije u Univerzumu. U saopštenju Instituta za fiziku navodi se da na ovom projektu učestvuju i dva istraživača iz Srbije koji su saradnici ATLAS kolaboracije i to zajedno sa istraživačima iz francuskog instituta CEA-Saclay, zatim Univerziteta u Majncu,

Društvo

18.02.2018 u 22:00

Beograd na Floridi

UAmerici ima oko 4.000 univerziteta, što i nije vest za novine, ali jeste ako se zna da je Srpkinja na čelu jednog od njih. Gordana Pešaković je dekan Poslovnog fakulteta Herzing univerziteta u Orlandu na Floridi i verovatno je danas jedina žena srpskog porekla koja je na čelu jedne ovakve institucije u Americi. Gostujući je profesor na univerzitetima u Kini, Argentini, Tajlandu, Čileu... Ova neverovatna žena puna energije i ideja, koja priča kao da predaje književnost, uz lekcije o međunarodnom biznisu, uči Amerikance o metodama naučnoistraživačkog rada, mikro i makro ekonomiji... Napisala je šest knjiga poezije i jednu putopisa, ima prijatelje širom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka