Autor: Goran Marković

Još kao dečak, a i kasnije, kada sam postao student filmske režije, svake godine sam odlazio na festival u Pulu. Obično bih odsedao u privatnom smeštaju a jedne godine sam čak spavao u nekoj školi koja je preko leta bila pretvorena u spavaonicu za goste koji nisu bili oficijelno na festivalu, za mlade ljubitelje filma ili, jednostavno, za one koji nisu imali para za hotelski smeštaj. Ali glavna...

Narodni muzej je zatvoren od 2003. godine. Ne zna se kada će biti ponovo otvoren. Rekonstrukcija nije ni započeta, razmišlja se o reviziji veoma ambicioznog plana obnove zgrade koji sada, u vreme opšte ekonomske krize, više nije realan. To znači da je sasvim moguće da mnogi (u koje možda spadam i ja) za života neće u njega kročiti nogom. To, takođe, znači kako će neko odrasti i sazreti a da...

Ja baš i nisam toliko star, ali ovih dana utvrđujem kako živim u jednom sasvim drugom svetu od onoga u kome sam se rodio. Zgrade oko mene su uglavnom iste, ljudi govore sličnim jezikom, ali sve ostalo je sasvim, sasvim drugačije. Da li je moguće da su se stvari toliko ubrzale da više ne prepoznajem grad u kome sam se rodio? Juče sam, na primer, prošao pored grupe skinhedai pogledao ih malo...

Povodom dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida, nemačka država je prošle godine u Evropi raspisala konkurs za pozorišne komade koji bi se bavili „fenomenom pada”. Ceo projekat nazvan je After theFall. Kada me je Gete institut, preko Beogradskog dramskog pozorišta koje je u Srbiji dobilo ovaj posao, angažovao da na ovu temu napišem tekst (bilo je precizirano da se radi o padu...

Kada čovek kroči na Atos i krene ka Hilandaru, svi njegovi pogledi na svet počinju naglo da se menjaju. Dovoljna je činjenica da stupate na tlo na kome se uglavnom ne komunicira ni sa kim osim sa Bogom, da dolazite u svet bez žena, da stupate među zidine koje su podignute pre hiljadu godina, u kojima žive ljudi koje ćete videti sada i verovatno nikada više. Najzad, kada stignete u Hilandar počinjete...

Beograd je jedna prilično ružna i nezanimljiva naseobina. Da ovo kažem mislim da imam pravo, s obzirom da sam rođen u njemu, kao uostalom i moji roditelji, babe i dede, čak i jedna prababa (u Balkanskoj ulici). Pri tom, ne verujem da ima mnogo ljudi koji više od mene vole svoj rodni grad. Uostalom, skoro svi sadržaji mojih filmova se odvijaju baš u Beogradu,a meni samom teško je da smislim bilo...

Da li je potrebno trošiti reči na činjenicu da se nalazimo u vremenu u kome je teror žute štampe zamenio mnoge pređašnje načine kojima je Mračna sila pritiskala ljude sa ovih prostora? Nije li ono što se nalazi na prvim stranama tabloida (kakva nakazna reč) samo novi oblik onoga što su novine predstavljale dok su bile direktno podređene raznim diktatorima? Kao što je u Miloševićevo vreme Služba...

Zvuči kao izmišljotina ili u najmanju ruku kao preterivanje ona fama o Švajcarskoj kao zemlji u kojoj je tuširanje zabranjeno posle 22 časa. Kao, da se posle tog doba, u zgradi u kojoj žive pored vas i neki drugi, ne bi remetio mir ukućana? Ako tome dodamo i razne priče o tome kojim se danima, od koliko do koliko, kako razvrstano, u kakvim sve bojama kesa iznosi smeće, onda Švajcarska stvarno može...

Pretpostavljam da mnogi, iako svakodnevno čitaju imena raznih reditelja u najavnim i odjavnim špicama televizije, u bioskopima, ili u programima pozorišta, ne znaju tačno čime se taj čovek, zapravo, konkretno bavi. Iz karikaturalnih prikaza reditelja po raznim komedijama neko će steći utisak da su to histerične osobe koje neprestano viču, čupaju kosu i skaču kao pomahnitali. U reportažama sa...

Endi Vorhol je jednom prilikom rekao: „Pornografija je sve ono što nema priču”. Svojstvo genija je da na najjednostavniji način definišu najveće istine. Tako je Alfred Hičkok dao možda najbolju definiciju drame još od Aristotela: „Drama je život iz koga su izbačeni dosadni delovi”. Treba odmah reći da su mi priče koje se hvale pretekstom da su nastale na osnovu...