Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Svet

25.01.2017 u 22:00

Predsednik ruši premijera na ulici

Rumunski predsednik Klaus Johanis pokazao se kao veoma dovitljiv i čvrst protivnik u odnosu na ostale vladajuće strukture, naročito u odnosu na rumunske premijere. Tek što je početkom januara dekretom imenovao novog premijera Sorina Grindeanua iz pobedničke levičarske partije, u nedelju se na ulicama Bukurešta pridružio domonstracijama protiv njegove vlade. Pre toga, krajem decembra je bez komentatra odbio da prihvati Sevil Šajde za premijera, koja je bila prvi predlog pobedničke koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Saveza liberala i demokrata (ALDE) sa izbora od 11. decembra prošle godine. Osim što je muslimanske veroistpovesti, što nije bila tajna, ispostavilo se da je Šajde udata za Sirijca, koji je pri tome na svom privatnom nalogu na Fejsbuku podržao Bašara el

Svet

26.01.2017 u 08:05

Šta je novi predsednik SAD učinio za EU

Ova godina će najverovatnije biti godina promena na evropskom kontinentu. Ne zato što smo možda skloni da bezrezervno verujemo liderima francuske, nemačke i holandske desničarske stranke Marin le Pen, Frauke Petri i Gertu Vildersu, koji su na zajedničkom predizbornom skupu najavili „patriotsko evropsko proleće”, nego zato što u EU postoje države i lideri koji će spremno iskoristiti dva izuzetno jaka politička događaja iz prošle godine kako bi na talasu promenjenog geopolitičkog konteksta što dalje otplovili ka vlastitim ciljevima na kojima već godinama rade. Prvo je „bregzit” neočekivano oslobodio Evropsku uniju glavnog američkog protežea, a onda je još neočekivanija pobeda Donalda Trampa, barem prema obećanjima i prvim potezima novog američkog predsednika, nagovestila da bi veze SAD i EU

Svet

25.01.2017 u 08:05

Čeka li Evropu „desničarsko proleće”

Šanse da ova, 2017. godina, bude godina „evropskog proleća”, odnosno buđenja kontinentalne Evrope, kako su najavili lideri nekoliko evropskih desničarskih partija, mnogo su veće posle „bregzita” i pobede Donalda Trampa. Upravo na te dve karte, uoči predstojećih ključnih izbora u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, računali su i lideri nacionalnih francuskih, nemačkih i holandskih partija, uz predstavnike iz Austrije i Italije, kada su u subotu, dan posle inauguracije novog američkog predsednika, u Koblencu organizovali samit stranaka bliskih ideoloških opredeljenja. „Prošla, 2016. bila je godina anglosaksonskog buđenja, jer su ’bregzitom’ i izborom Trampa započeli borbu za vlastitu slobodu. Sigurna sam da će se ove, 2017. godine, probuditi i kontinentalna Evropa”, rekla je u subotu

Svet

28.12.2016 u 22:00

Da li je Asad oborio buduću rumunsku premijerku

Uprkos uspešno održanim parlamentarnim izborima, Rumunija se ponovo našla pred teškom političkom krizom jer je predsednik Klaus Johanis odlučio da odbije predlog za mandatara koji je uputila najjača stranka na izborima održanim 11. decembra. Ne događa se često da predsednik odbije predlog za mandatara, pogotovo što Johanis nije obrazložio zašto je predlog odbio. Doduše, u januaru se takav presedan dogodio u Moldaviji, kada je predsednik Nikola Timofti odbio da za mandatara imenuje uticajnog biznismena i političara Vlada Plahotniuka, tvrdeći da postoje sumnje u njegov integritet.

Svet

27.12.2016 u 22:00

Faktor „Kisindžer” spaja Putina i Trampa

„Kisindžer, Henri Alfred”, pročitao je član Ruske akademije nauka ime bivšeg državnog sekretara SAD i pomoćnika predsednika za nacionalnu bezbednost, među još šestoro stranih nobelovaca za fiziku, hemiju i ekonomiju, koji su 29. oktobra primljeni u rusku akademiju. Na osnovu glasanja ruskih akademika, Kisindžer je titulu ruskog akademika dobio za „istraživanje globalnih problema”. To se dogodilo tačno 11 dana pre održavanja američkih predsedničkih izbora, a Kisindžer je u tom trenutku politički bio bliži demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton nego novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu

Svet

23.12.2016 u 21:05

Poljska Briselu ne veruje

Poljska vlada je ostala pri stavu da su neosnovane primedbe Evropske komisije o ugroženosti vladavine prava u ovoj članici Evropske unije. Odgovor iz Varšave je usledio samo dan pošto je EK uputila nove preporuke za rešavanje krize u vezi sa Ustavnim sudom i produžila rok za primenu ovih mera na još dva meseca. Prethodno je konzervativnoj, godinu dana staroj, poljskoj vladi dat rok od tri meseca u kome nisu učinjeni bitni pomaci koji su zahtevani iz Brisela. Uprkos redovnim sastancima i pregovorima, pa i letošnjim najavama da će kriza biti rešena, „loptanje” između Brisela i Varšave izgledalo je tako što je na zahtev EK da se u službenom glasilu objave neke odluke u vezi sa imenovanjima sudija Ustavnog suda, čime bi postale punovažne, vlada objavljivala sasvim druge a ne te

Svet

22.12.2016 u 22:05

Koliko će se održati nove američke sankcije Moskvi

Mesec dana pre nego što će novoizabrani američki predsednik Donald Tramp preuzeti dužnost, Sjedinjene Američke Države su produžile i proširile sankcije Rusiji. Dan ranije, 19. decembra, stupile su na snagu i obnovljene sankcije Evropske unije prema Moskvi i Krimu, koje će trajati do 31. jula iduće godine. Produženje sankcija EU u Moskvi je prošlo gotovo nezapaženo, ali je povodom ovog poteza odlazeće vašingtonske administracije Kremlj upozorio da će nove američke sankcije protiv Rusije naškoditi odnosima dve zemlje i da će Moskva odgovoriti kontramerama. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je preneo žaljenje što „Vašington i dalje ide ovim putem destrukcije”. Ocenivši da bilateralne odnose SAD i Rusije prati ekstreman nivo nepoverenja i da su oni u prilično očajnom stanju, Peskov je na

Svet

20.12.2016 u 14:05

Ko je naručio sendviče u Sejmu

Politička kriza u Poljskoj se ne smiruje od petka, kada su u Sejmu protestovali opozicioni poslanici i na ulicama demonstranti koje okuplja opozicija. Opoziciona Građanska platforma, koje je vodila prethodnu vladu i izgubila na izborima prošle godine u oktobru, optužuje vladu koju vodi Stranka prava i pravde Jaroslava Kačinjskog da krši Ustav, a poslednji povod je glasanje za budžet za iduću godinu koje je obavljeno van glavne sale, u holu, jer su opozicioni poslanici protestovali u poslaničkim klupama. Poljska opozicija optužuje vladajuću stranku da je prekršila Ustav nakon što je predsednik parlamenta Marek Kučinski naložio da se ključno glasanje o budžetu za narednu godinu održi ispred glavne sale i zabranio medijima da snimaju glasanje. Osim toga, revolt opozicije je izazvala i

Svet

10.12.2016 u 22:05

Trampov čovek u Moskvi

U vezi sa boravkom u Moskvi biznismena Kartera Pejdža, spoljnopolitičkog savetnika novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, ovih dana je stvorena prava medijska intriga. Dok ruska politička elita predstavlja javnosti da ništa ne zna o tome i da uopšte nisu planirani susreti sa visokim političkim zvaničnicima, a svakako ne sa članovima predsednikove administracije, politički analitičari procenjuje da je savetnikov dolazak „ispipavanje terena” i „pozitivan i ohrabrujući signal”. „Njujork tajms” je povodom njegovog boravka u Moskvi napisao da Pejdžove razvijene poslovne veze sa Rusijom nameću pretpostavku da bi on mogao da bude Trampov nezvanični čovek za vezu sa visokim zvaničnicima Kremlja. Međutim, u Kremlju dosledno negiraju veze sa Pejdžom (kao što su to činili i letos

Svet

09.12.2016 u 08:00

Porošenka ruše optužbama za korupciju

Ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku izgleda da se približava kraj mandata, iako bi prema zakonu mogao da ostane na funkciji još tri i po godine, odnosno do kraja petogodišnjeg mandata na čelu Ukrajine. Iako je u maju 2014. godine na predsedničkim izborima, koji nisu održani na istoku zemlje i Krimu, izabran većinom glasova u prvom krugu, popularnost ukrajinskog predsednika pada, naročito među zapadnim državama koje su se diplomatski i finansijski angažovale u smeni vlasti u Ukrajini 2014. godine, a potom izdašno finansirale novouspostavljenu vlast. Porošenko pokušava da preokrene ovaj trend stalno upozoravajući da je Ukrajina prvi bedem EU protiv agresivnih namera Rusije i da joj je potrebna pomoć i stabilnost. Međutim, EU je podeljena i neke članice ne dele više američki

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević