Petak, 19.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Dimitrije Bukvić

Društvo
18.11.2017 u 22:00
Obe­lež­je mu­sli­man­skim bra­ni­o­ci­ma Be­o­gra­da
Ka­da je ma­jor Dra­gu­tin Ga­vri­lo­vić pred bit­ku za Be­o­grad 1915. go­di­ne re­kao voj­ni­ci­ma da su im ime­na iz­bri­sa­na iz broj­nog sta­nja, nje­go­ve re­či od­no­si­le su se i na 4. ba­ta­ljon 10. pu­ka srp­ske voj­ske. Nje­ga su či­ni­li re­gru­ti mu­sli­man­ske ve­ro­i­spo­ve­sti iz Ra­ške obla­sti, ko­ji su ta­ko­đe, po za­po­ve­sti ma­jo­ra, kre­nu­li „na­pred u sla­vu” i po­lo­ži­li ži­vo­te za „obraz Be­o­gra­da, na­še pre­sto­ni­ce”. S na­me­rom da nji­ho­va po­gi­bi­ja ne bu­de za­bo­ra­vlje­na, na­rod­ni po­sla­nik Me­ho Ome­ro­vić je ne­dav­no pre­dao Skup­šti­ni gra­da Be­o­gra­da ini­ci­ja­ti­vu da se po­sta­vi spo­men-plo­ča „mu­ha­me­dan­skom ba­ta­ljo­nu” ko­ji je, do­da­je, či­nio 15 od­sto pri­pad­ni­ka srp­ske voj­ske u od­bra­ni Be­o­gra­da pre 103
Društvo
12.11.2017 u 22:00
Medicina bez inženjera nije moguća
I dok nji­ho­ve ko­le­ge ši­rom sve­ta raz­vi­ja­ju ro­bo­te hi­rur­ge i ve­štač­ka sr­ca, bi­o­me­di­cin­ski i kli­nič­ki in­že­nje­ri u Sr­bi­ji ni­su uvr­šte­ni ni u spi­sak za­ni­ma­nja. Ume­sto da bu­du ino­va­to­ri ko­ji će odr­ža­va­ti, pro­jek­to­va­ti i una­pre­đi­va­ti me­di­cin­ske apa­ra­te – što je sa­mo deo nji­ho­vog opi­sa po­sla – pred­stav­ni­ci ovog esna­fa u na­šoj ze­mlji naj­če­šće se svo­de na teh­nič­ko oso­blje ko­je pri­klju­ču­je ka­blo­ve i po­pra­vlja kva­ro­ve.  To je uto­li­ko čud­ni­je ako se zna da Sr­bi­ja ima du­gu tra­di­ci­ju bi­o­me­di­cin­skog in­že­njer­stva za ko­je se i da­nas ško­lu­ju ka­dro­vi na ne­ko­li­ko ov­da­šnjih fa­kul­te­ta. Me­đu nji­ma je i Ma­šin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, na ko­jem je ne­dav­no odr­žan pa­nel o svim ovim
Društvo
05.11.2017 u 22:00
Prva avijatičarka na srpskom nebu
Ne zna se kada je i gde rođena i umrla. Izuzev činjenice da je bila udata za vojnog pilota Miodraga Tomića, njen privatni život je takođe obavijen tajnom. Pouzdano se zna jedino da je ušla u istoriju srpskog vazduhoplovstva kao prva žena u Srbiji s letačkom dozvolom, i po svoj prilici druga u svetu. I da je sve počelo od oglasa u „Politici”, davne 1930. godine. Međutim, i pre nego što je posredstvom našeg lista konkurisala za prijem u civilnu pilotsku školu u Beogradu – koju će završiti 1933. godine – Danica Dženi Tomić već je bila poznata po tome što je izvodila lupinge na nebu iznad Beograda, i to kao još samouka avijatičarka! 
Društvo
05.11.2017 u 12:24
Holandija pamti srpske žrtve
Uoči 11. novembra – Dana primirja u Prvom svetskom ratu – i to u godini kada se obeležava vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Holandije, u Muzeju srpske diplomatije je predstavljena publikacija „Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata preminuli u Holandiji”. Autori ove brošure su jedna Srpkinja – filolog Tatjana Vendrig – i dvojica Holanđana – Tatjanin suprug Fabijan Vendrig, politikolog, kao i Džon Stinen, savetnik u holandskoj vladi. Oni su na pedesetak stranica predstavili istorijske činjenice o tome kako je Holandija posle rata prihvatila mnoge ratne zarobljenike kako bi im, u saradnji sa savezničkim državama, omogućila repatrijaciju. Među njima je bilo i oko 5.000 Srba, od kojih se 91 nije vratio u otadžbinu, već su preminuli u Holandiji. Ova brošura, kako je
Društvo
29.10.2017 u 22:00
Prva žena inženjer u Nemačkoj
To što je pr­va že­na ko­ja je u Ne­mač­koj ste­kla di­plo­mu in­že­nje­ra ušla u isto­ri­ju te ze­mlje, sa­mo po so­bi je ra­zu­mlji­vo. Ali to što je isto­vre­me­no za­slu­ži­la me­sto i u srp­skom ko­lek­tiv­nom se­ća­nju, na­iz­gled zvu­či čud­no. Ako se, me­đu­tim, zna da je te 1913. na Uni­ver­zi­te­tu u Darm­šta­tu pr­va di­plo­mi­ra­na in­že­njer­ka po­sta­la Jo­van­ka Bon­čić, ro­đe­na Ni­šlij­ka, sve po­sta­je ja­sni­je. I dok su u Darm­šta­tu nje­nim ime­nom na­zva­li go­di­šnju na­gra­du za naj­bo­lja do­stig­nu­ća že­na u obla­sti ma­te­ri­ja­la i ge­o­na­u­ke, ali i jed­nu uli­cu u ta­mo­šnjem stu­dent­skom kam­pu­su, ova he­ro­i­na srp­ske ar­hi­tek­tu­re je u rod­noj ze­mlji za­bo­ra­vlje­na, iako njen pro­jek­tant­ski opus či­ne re­pre­zen­ta­tiv­na zda­nja u
Društvo
15.10.2017 u 22:00
Prva Srpkinja sa titulom dr
Dok je za rat­ne za­slu­ge do­bi­la čin pu­kov­ni­ka, u mir­no­dop­skom pe­ri­o­du je usred svo­je otadž­bi­ne vo­di­la lič­nu bor­bu da joj se uop­šte pri­zna pra­vo na rad. Ni­je joj po­mo­glo ni to što je bi­la pr­va že­na le­kar u Sr­bi­ji, ko­ja je pri­tom za­vr­ši­la stu­di­je u Švaj­car­skoj. Zbog to­ga će či­tav ži­vot dr Dra­ge Ljo­čić obe­le­ži­ti zdu­šno za­la­ga­nje za iz­jed­na­ča­va­nje rad­nih pra­va mu­ška­ra­ca i že­na.  Ovoj dok­tor­ki, ak­ti­vist­ki­nji i do­bro­tvor­ki ne­dav­no je ot­kri­ve­na bi­sta u Be­o­gra­du – rad pro­fe­so­ra dr Vla­di­mi­ra Jo­ka­no­vi­ća, va­ja­ra, hi­rur­ga i po­ča­snog čla­na Aka­de­mi­je me­di­cin­skih na­u­ka Srp­skog le­kar­skog dru­štva. On za „Po­li­ti­ku” ka­že da je ova Šap­čan­ka, ro­đe­na u tr­go­vač­koj po­ro­di­ci, ra­no
Društvo
15.10.2017 u 22:00
Da li će Sahara „preskočiti” Mediteran
Ako se na­sta­vi glo­bal­no za­gre­va­nje, Sa­ha­ra će do 2100. „pre­sko­či­ti” Me­di­te­ran i pre­tvo­ri­ti jug Špa­ni­je u pu­sti­nju, a po­di­za­nje ni­voa svet­skog mo­ra usled to­plje­nja Gren­lan­da zbri­sa­će na­se­lja na oba­la­ma Evro­pe. Vo­da ko­ja će po­pla­vi­ti mon­den­ska le­to­va­li­šta i ri­bar­ska se­la iz­ba­ci­će na po­vr­ši­nu kal­ci­fi­ko­va­ne ob­li­ke ži­vo­ta ko­ji će, ugro­že­ni emi­si­jom ugljen-di­ok­si­da, bi­ti na­ru­že­ni do ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti. Ove upo­zo­ra­va­ju­će pro­ce­ne iz­ne­te su na na­uč­nom sku­pu „Pro­me­na kli­me ze­mlje: na­u­ka i uti­caj” u Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti. Uver­ti­ra za ovaj sim­po­zi­jum bi­lo je pre­da­va­nje pro­fe­so­ra Šte­fa­na Ram­štor­fa, svet­ski pri­zna­tog kli­ma­to­lo­ga s In­sti­tu­ta za
Društvo
08.10.2017 u 21:58
Književna heroina koja je pomerala granice
Nema deteta u Srbiji koji u školi nije učilo o Nadeždi Petrović, Isidori Sekulić ili Desanki Maksimović, možda i o Magi Magazinović ukoliko se nastavnik striktno ne drži školskih programa.  U senci ovih nekoliko imena, ostaje plejada jakih ženskih figura kojima se istorija nije dovoljno odužila. Upravo njima, u dosijeu ponedeljkom, „Politika” posvećuje svoje stranice... Najčešće je pominju kao književnicu, ali to je samo delić njene raskošne biografije. Govorila je pet stranih jezika, obišla četiri kontinenta i objavila 12 knjiga. U ratu je bila bolničarka, a u miru aktivistkinja za prava žena i dobrotvorka. Ovakva biografija bi i u 21. veku izgledala impresivno, a kamoli za ženu rođenu pre 155 godina u Srbiji.
Društvo
07.10.2017 u 21:58
Oči privrednika uprte u arbitražu
Jedna od najstarijih arbitražnih institucija u Evropi – Stalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije – navršila je sedam decenija postojanja. Da osim tradicije neguje i međunarodni ugled, pokazao je skup organizovan u PKS-u povodom jubileja, a kojem su prisustvovali eminentni domaći i stručnjaci iz 15 evropskih zemalja, poput Nemačke, Austrije, Španije, Makedonije, Ukrajine, Italije, Švajcarske...
Društvo
01.10.2017 u 22:00
Robot Marko pomaže bolesnim mališanima
Onaj ko u Sr­bi­ji po­je­de pi­cu do­sta­vlje­nu dro­nom, pa se „fi­ja­tom 500-L” od­ve­ze do gra­da, mo­že da ka­že da je is­ku­sio bez­ma­lo sve ča­ri ro­bo­ti­ke u na­šoj ze­mlji. To što je je­dan la­nac pi­ce­ri­ja od­ne­dav­no uveo do­no­še­nje omi­lje­nog je­la le­te­li­com i što u kra­gu­je­vač­koj fa­bri­ci ro­bo­ti za­va­ru­ju ka­ro­se­ri­je, sa­mo su ma­lo­broj­ni pri­me­ri ro­bo­ti­za­ci­je Sr­bi­je. U do­ma­ćoj pri­vre­di, na ovaj na­čin če­sto se oba­vlja­ju i po­slo­vi sla­ga­nja na pa­le­te i pa­ko­va­nja pro­iz­vo­da. Ipak, i na­ša ze­mlja i svet će se još na­če­ka­ti dok ro­bo­ti ne pro­dru u naš sva­ko­dnev­ni ži­vot – bi­lo kao vo­di­či kroz mu­ze­je, ili su­per­in­te­li­gent­ni po­moć­ni­ci u kan­ce­la­ri­ja­ma. Po­sto­ji 21 raz­log za to, ako pri­hva­ti­mo da
Početna / Dimitrije Bukvić
19.06.2026 u 12:04
Saks: Srbija je u pravu što sarađuje sa Kinom uprkos pritiscima Zapada
19.06.2026 u 12:03
Tužilaštvo: Radnik Linglonga stradao zbog nepoštovanja pravila rada
19.06.2026 u 12:02
Đurić: Najveće umeće srpske diplomatije održavanje odnosa sa Istokom i Zapadom
19.06.2026 u 12:00
Zaharova govori o cenzuri u Evropi: Nema objašnjenja za neobjavljivanje članka Sergeja Lavrova
19.06.2026 u 11:59
Peskov: Sa Rusijom se ne može razgovarati sa pozicije sile
19.06.2026 u 11:58
Vučević posle saopštenja VJT: Priča o „zvučnom topu” bila planirana
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation