Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

24.03.2017 u 16:00

Privatni svet Olje Ivanjicki

Pravo je čudo da je više od sedamsto slika, crteža, skulptura, uz obilje nameštaja, svećnjaka i čaša, odeće i nakita, po kojima je Olja Ivanjicki bila prepoznatljiva, nekada moglo da stane u stančić u kojem je živela ova umetnica. Ali, tako je bilo, to znaju oni koji su je često posećivali i drugovali s njom u tom njenom autentičnom, malom svetu, na adresi Kosančićev venac 19. Na postavci, koja će od nedelje u 13 sati biti otvorena na više od hiljadu i po kvadrata u Istorijskom muzeju Srbije, biće više do dvesta dela, rekonstruisan je i atelje, koji je bio deo njenog životnog prostora, u čijim je lagumima nakon njene smrti 2009. pronađeno pravo malo blago, kako umetničko, tako i lično. Upravo zahvaljujući tome, toj bogatoj, rečitoj zaostavštini, bilo je moguće osmisliti ovaj podsetnik na

Kultura

19.03.2017 u 13:59

Svet Jovana Cvijića ponovo pred Beograđanima

Kada se prođe kroz dvorišnu kapiju zdanja u Ulici Jelene Ćetković broj 5 i uđe se u kuću, podignutu 1905. na prostoru nekadašnje Mitropolijske bašte, u antreu vas prvo dočekaju minuciozno i maštovito, u stilu secesije, dekorisani zidovi. I tu počinje upoznavanje sa intimnim svetom našeg velikog naučnika Jovana Cvijića (1865–1927), njegovim istraživanjima, interesovanjima, umetničkim ukusom… Dom-legat čoveka koji pripada naučnoj, kulturnoj, društvenoj i političkoj istoriji Srbije i Kraljevine Jugoslavije s kraja 19. i početka 20. veka, deo je Muzeja grada Beograda i, nakon duže pauze zbog rekonstrukcije, ponovo je od danas u 11 sati otvoren za posetioce. Sat kasnije, u suterenu objekta, koji do sada nije bio korišćen, a koji je adaptiran u galerijski, otvara se izložba slika Veljka Mihajlovića

Kultura

10.03.2017 u 17:09

Pavle Beljanski, prijatelj sa distancom

Oni koji Pavla Beljanskog (1892-1965) nisu poznavali pitaju se, možda, kakav je bio karakter čoveka čiji je umetnički ukus formirao vrednu zbirku dela naših najpoznatijih stvaralaca, iz koje će od večeras u 19 sati, u Domu vojske Srbije, biti izloženo četrdesetak slika, crteža i skulptura koje je naslikalo, nacrtalo i izvajalo 16 naših akademika. Među njima Milan Konjović, Petar Lubarda, Cuca Sokić, Peđa Milosavljević, Ivan Tabaković, Zora Petrović, Milo Milunović, Sreten Stojanović, Risto Stijović... Jasna Jovanov, upravnica novosadske spomen-zbirke koja nosi ime ovog poznatog diplomate i kolekcionara, njegovu vezu sa umetnicima opisuje ovako: „Većinu autora poznavao je lično. Nije s njima delio samo lepe trenutke, već i svoju i njihove lične tragedije. To su bila prijateljstva za čitav

Kultura

27.02.2017 u 16:00

„Fantastična zver” vratila se u Beograd

Slika „Fantastična zver” Petra Lubarde, naslikana 1953. godine u Beogradu, za koju se tokom poslednje dve decenije nije ni znalo gde se tačno nalazi, prvi put posle više od šezdeset godina biće javno izložena – i to baš u našoj prestonici, od 1. marta, u prostoru „Eurosalona”, na Adrićevom vencu. Delo dimenzija 195 sa 110 centimetra, koje je zajedno sa još 24 slike nastalo zarad predstavljanja Jugoslavije na Bijenalu u Sao Paolu (gde je učestvovalo 712 umetnika) iste godine videla je brazilska publika ali ne i domaća, budući da je reč o jednoj od slika koje se iz ove daleke zemlje nisu vratile posle završetka manifestacije. Jer, upravo je ona otkupljena tokom trajanja bijenala, na kojem je naš umetnik postigao zapažen uspeh o čemu svedoči činjenica da su ga kritičari istakli u grupi sa

Društvo

25.02.2017 u 16:00

Digitalna lična karta srpske baštine

Reč „beskonačno” možda najbolje opisuje prirodu i obim posla koji čeka Radoslava Zelenovića i akademika Aleksandra Kostića, dvojicu kopredsednika Odbora za osnivanje Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. Jer, ne samo da je u planu da se na jednom mestu digitalizuje i pohrani celokupno blago koje se čuva unutar naše akademije, već i da se umreže sve značajne kuće znanja, kulture, umetnosti pa i privatne zbirke, čak i mediji, čije je nasleđe od neprocenjive važnosti za naše društvo. Na taj način, ono što se u njima nalazi bilo bi zauvek zaštićeno od propadanja.

Kultura

22.02.2017 u 22:00

Paviljon Iraka u Veneciji – odgovor na kulturni genocid

Na Venecijanskom bijenalu savremene umetnosti publika će ove godine imati priliku da vidi jednu neobičnu postavku, nesvakidašnju za ovu manifestaciju, u čijem je fokusu najnovija umetnička produkcija. Uz nekoliko dela savremenih iračkih stvaralaca Muzej iz Bagdada izložiće pod naslovom „Arhaik” četrdesetak artefakata koji prvi put za tridesetak godina zvanično napuštaju ovu zemlju, neki od njih potiču iz 6. milenijuma pre nove ere, a među njima će se naći i nekoliko predmeta koji su nedavno vraćeni iz ruku pripadnika Islamske države.

Kultura

19.02.2017 u 16:00

Skulpture kao svedoci prošlosti

„Kroz Albaniju”, Jovana Pešića, „Za otadžbinu” Đorđa Jovanovića, „Karađorđe” Petra Ubavkića – neki su od naziva dela koja su od juče izložena u Domu Vojske Srbije na postavci „Skulptura u službi istorije”, a povodom obeležavanja Sretenja. Iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu odabrano je 34 dela kako stranih tako i naših znamenitih autora, kao što su Jozef Klemens, Enriko Paci, čuveni Simeon Roksandić, Toma Rosandić, Dragomir Arambašić, zaključno sa Ivanom Meštrovićem. Novija istorija skulpture u Srbiji u neraskidivoj je vezi sa društvenim, političkih i kulturološkim preobražajem naše zemlje u poslednjim decenijama 19. i početkom 20. veka, a stilske raznovrsnosti svedoče o razlikama u umetničkim izrazima, od minucioznog akademskom pristupa sa elementima klasicizma, preko uticaja

Kultura

15.02.2017 u 08:30

U jeziku se ogledaju i raskoli

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara. Tim povodom, samo dan kasnije, u Loznici će biti predstavljen zbornik „Mu o Vuku” (Centar za kulturu „Vuk Karadžić”, Loznica, 2016), nastao u periodu od 2010. do 2015. godine tokom razgovora naših stručnjaka o jeziku i književnosti, okupljenih na Vukovim saborima u Tršiću. Tekstovi baštine teme od vukovskog nasleđa moderne srpske poezije, preko prevodilačkih izazova dela vukovske tradicije, pa do analize srpske kulture od Vuka do danas – sve se mogu objediniti jednim pitanjem: Šta mi, ljudi modernog doba, imamo da kažemo o Vuku? Dajana Đedović, dugogodišnja direktorka lozničkog Centra za kulturu „Vuk Karadžić” (na čelu ove kuće bila je punu deceniju, od 2006. do 2016. godine), koja je ujedno i urednik zbornika, zajedno sa

Kultura

09.02.2017 u 18:15

Naš život iz devedesetih

Prva izložba za 2017. godinu u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda u selekciji dvoje umetničkih direktora– Slađane Petrović Varagić i Miroslava Karića – usredsređena je na dokumentovanje različitih vidova života čiji je zajednički imenitelj angažovanost, a doba u kojem se dešavaju jesu devedesete godine prošlog veka u Srbiji. Autorski pečat dao im je fotograf Srđan Veljović, čiji će radovi od večeras biti izloženi u ovom prostoru. (Foto:-projekat „Devedesete” nastajao je u periodu od 1987. i čuvene Osme sednice CK SKJ, svojevrsne prethodnice raspada Jugoslavije, pa do 2000, i petooktobarskih promena. Kao hroničar ne samo događaja već celog jednog vremena, ideja koje su egzistirale u javnom i privatnom prostoru, Veljović pokušava da složi i presloži sliku celog jednog društva, u

Kultura

05.02.2017 u 19:45

Delo Pitera Brojgela Mlađeg otkriveno u Velikoj Britaniji

Naići na takozvanog „spavača” ispunjenje je sna svakog trgovca umetninama. U ovom slučaju nije reč o terminu koji se kolokvijalno upotrebljava u kriminalističkim romanima i filmovima, i to za agenta koji čeka, nekad i decenijama, da ga njegova tajna služba „aktivira”, već se radi o umetničkoj slici, koja za sitan novac biva kupljena na aukciji, a za koju se, potom, ispostavlja da je autorstvo nekog velikana. Kopija dela iz 16. veka „Svadbeni ples na otvorenom”, koja je tek nedavno pripisana Piteru Brojgelu Mlađem, a koja će od 11. februara biti zvezda izložbe o dinastiji Brojgel u Holborn muzeju u Batu (Velika Britanija), jedan je takav slučaj, o kojem izveštava Bi-bi-si. Slika (ulje na dasci), na kojoj je rustičan prikaz venčanja u šumi, deo je muzejske kolekcije još od 19. veka i za nju se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević