Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

24.03.2017 у 16:00

Приватни свет Оље Ивањицки

Право је чудо да је више од седамсто слика, цртежа, скулптура, уз обиље намештаја, свећњака и чаша, одеће и накита, по којима је Оља Ивањицки била препознатљива, некада могло да стане у станчић у којем је живела ова уметница. Али, тако је било, то знају они који су је често посећивали и друговали с њом у том њеном аутентичном, малом свету, на адреси Косанчићев венац 19. На поставци, која ће од недеље у 13 сати бити отворена на више од хиљаду и по квадрата у Историјском музеју Србије, биће више до двеста дела, реконструисан је и атеље, који је био део њеног животног простора, у чијим је лагумима након њене смрти 2009. пронађено право мало благо, како уметничко, тако и лично. Управо захваљујући томе, тој богатој, речитој заоставштини, било је могуће осмислити овај подсетник на

Култура

19.03.2017 у 13:59

Свет Јована Цвијића поново пред Београђанима

Када се прође кроз дворишну капију здања у Улици Јелене Ћетковић број 5 и уђе се у кућу, подигнуту 1905. на простору некадашње Митрополијске баште, у антреу вас прво дочекају минуциозно и маштовито, у стилу сецесије, декорисани зидови. И ту почиње упознавање са интимним светом нашег великог научника Јована Цвијића (1865–1927), његовим истраживањима, интересовањима, уметничким укусом… Дом-легат човека који припада научној, културној, друштвеној и политичкој историји Србије и Краљевине Југославије с краја 19. и почетка 20. века, део је Музеја града Београда и, након дуже паузе због реконструкције, поново je од данас у 11 сати отворен за посетиоце. Сат касније, у сутерену објекта, који до сада није био коришћен, а који је адаптиран у галеријски, отвара се изложба слика Вељка Михајловића

Култура

10.03.2017 у 17:09

Павле Бељански, пријатељ са дистанцом

Они који Павла Бељанског (1892-1965) нису познавали питају се, можда, какав је био карактер човека чији је уметнички укус формирао вредну збирку дела наших најпознатијих стваралаца, из које ће од вечерас у 19 сати, у Дому војске Србије, бити изложено четрдесетак слика, цртежа и скулптура које je насликалo, нацрталo и извајалo 16 наших академика. Међу њима Милан Коњовић, Петар Лубарда, Цуца Сокић, Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Зора Петровић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Ристо Стијовић... Јасна Јованов, управница новосадске спомен-збирке која носи име овог познатог дипломате и колекционара, његову везу са уметницима описује овако: „Већину аутора познавао је лично. Није с њима делио само лепе тренутке, већ и своју и њихове личне трагедије. То су била пријатељства за читав живот,

Култура

27.02.2017 у 16:00

„Фантастична звер” вратила се у Београд

Слика „Фантастична звер” Петра Лубарде, насликана 1953. године у Београду, за коју се током последње две деценије није ни знало где се тачно налази, први пут после више од шездесет година биће јавно изложена – и то баш у нашој престоници, од 1. марта, у простору „Еуросалона”, на Адрићевом венцу. Дело димензија 195 са 110 центиметра, које је заједно са још 24 слике настало зарад представљања Југославије на Бијеналу у Сао Паолу (где је учествовало 712 уметника) исте године видела је бразилска публика али не и домаћа, будући да је реч о једној од слика које се из ове далеке земље нису вратиле после завршетка манифестације. Јер, управо је она откупљена током трајања бијенала, на којем је наш уметник постигао запажен успех о чему сведочи чињеница да су га критичари истакли у групи са

Друштво

25.02.2017 у 16:00

Дигитална лична карта српске баштине

Реч „бесконачно” можда најбоље описује природу и обим посла који чека Радослава Зеленовића и академика Александра Костића, двојицу копредседника Одбора за оснивање Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ. Јер, не само да је у плану да се на једном месту дигитализује и похрани целокупно благо које се чува унутар наше академије, већ и да се умреже све значајне куће знања, културе, уметности па и приватне збирке, чак и медији, чије је наслеђе од непроцењиве важности за наше друштво. На тај начин, оно што се у њима налази било би заувек заштићено од пропадања.

Култура

22.02.2017 у 22:00

Павиљон Ирака у Венецији – одговор на културни геноцид

На Венецијанском бијеналу савремене уметности публика ће ове године имати прилику да види једну необичну поставку, несвакидашњу за ову манифестацију, у чијем је фокусу најновија уметничка продукција. Уз неколико дела савремених ирачких стваралаца Музеј из Багдада изложиће под насловом „Архаик” четрдесетак артефаката који први пут за тридесетак година званично напуштају ову земљу, неки од њих потичу из 6. миленијума пре нове ере, а међу њима ће се наћи и неколико предмета који су недавно враћени из руку припадника Исламске државе.

Култура

19.02.2017 у 16:00

Скулптуре као сведоци прошлости

„Кроз Албанију”, Јована Пешића, „За отаџбину” Ђорђа Јовановића, „Карађорђе” Петра Убавкића – неки су од назива дела која су од јуче изложена у Дому Војске Србије на поставци „Скулптура у служби историје”, а поводом обележавања Сретења. Из колекције Народног музеја у Београду одабрано је 34 дела како страних тако и наших знаменитих аутора, као што су Јозеф Клеменс, Енрико Паци, чувени Симеон Роксандић, Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, закључно са Иваном Мештровићем. Новија историја скулптуре у Србији у нераскидивој је вези са друштвеним, политичких и културолошким преображајем наше земље у последњим деценијама 19. и почетком 20. века, а стилске разноврсности сведоче о разликама у уметничким изразима, од минуциозног академском приступа са елементима класицизма, преко утицаја

Култура

15.02.2017 у 08:30

У језику се огледају и расколи

Међународни дан матерњег језика обележава се 21. фебруара. Тим поводом, само дан касније, у Лозници ће бити представљен зборник „Му о Вуку” (Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница, 2016), настао у периоду од 2010. до 2015. године током разговора наших стручњака о језику и књижевности, окупљених на Вуковим саборима у Тршићу. Текстови баштине теме од вуковског наслеђа модерне српске поезије, преко преводилачких изазова дела вуковске традиције, па до анализе српске културе од Вука до данас – све се могу објединити једним питањем: Шта ми, људи модерног доба, имамо да кажемо о Вуку? Дајана Ђедовић, дугогодишња директорка лозничког Центра за културу „Вук Караџић” (на челу ове куће била је пуну деценију, од 2006. до 2016. године), која је уједно и уредник зборника, заједно са Војиславом

Култура

09.02.2017 у 18:15

Наш живот из деведесетих

Прва изложба за 2017. годину у галерији „Артгет” Културног центра Београда у селекцији двоје уметничких директора– Слађане Петровић Варагић и Мирослава Карића – усредсређена је на документовање различитих видова живота чији је заједнички именитељ ангажованост, а доба у којем се дешавају јесу деведесете године прошлог века у Србији. Ауторски печат дао им је фотограф Срђан Вељовић, чији ће радови од вечерас бити изложени у овом простору. (Фото:-пројекат „Деведесете” настајао је у периоду од 1987. и чувене Осме седнице ЦК СКЈ, својеврсне прeтходнице распада Југославије, па до 2000, и петооктобарских промена. Као хроничар не само догађаја већ целог једног времена, идеја које су егзистирале у јавном и приватном простору, Вељовић покушава да сложи и пресложи слику целог једног друштва, у

Култура

05.02.2017 у 19:45

Дело Питера Бројгела Млађег откривено у Великој Британији

Наићи на такозваног „спавача” испуњење је сна сваког трговца уметнинама. У овом случају није реч о термину који се колоквијално употребљава у криминалистичким романима и филмовима, и то за агента који чека, некад и деценијама, да га његова тајна служба „активира”, већ се ради о уметничкој слици, која за ситан новац бива купљена на аукцији, а за коју се, потом, испоставља да је ауторство неког великана. Копија дела из 16. века „Свадбени плес на отвореном”, која је тек недавно приписана Питеру Бројгелу Млађем, а којa ће од 11. фебруара бити звезда изложбе о династији Бројгел у Холборн музеју у Бату (Велика Британија), један је такав случај, о којем извештава Би-би-си. Слика (уље на дасци), на којој је рустичан приказ венчања у шуми, део је музејске колекције још од 19. века и за њу се

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом