Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

29.03.2018 u 21:51

Ko čita, ne skita

Raspodela novca iz gradskog budžeta za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, odnosno za umetnička, stručna i naučna istraživanja, u 2018. godini, izgleda kao podsmeh toj istoj kulturi. Počev od toga da javno nisu objavljena imena članova komisija koje su donosile odluke, pa do imena određenih udruženja i iznosa koje su dobili. Prema tabeli Sekretarijata za kulturu Udruženje građana „Grupa 8”, dobilo je 700 hiljada dinara za projekat „Trk u biblioteku”, a Udruženje građana „Jupiter”, čije astronomsko ime asocira na kosmička prostranstva, nagrađeno je sa čak 690 hiljada dinara za program „Ko čita ne skita”. U poređenju sa tim, Udruženje izdavača i knjižara Srbije, kao jedno reprezentativno udruženje, dobilo je samo 100 hiljada dinara za obeležavanje Svetskog dana knjige i autorskog

Kultura

23.03.2018 u 22:00

Nacisti govore „zlatnim ustima”

Kao svet u malom, sazdan od različitih jezika, ideja i uticaja, bio je ovih dana Kulturni centar Beograda tokom održavanja još jednog poetskog festivala pod sloganom „Jezičke igre”, o Svetskom danu poezije. Vođeni su razgovori o međusobnim uticajima jezika i društva, značenjima performansa, sadejstva poezije i drugih medija i kratkog filma, a pesnici su pokazali koliko im je važna melodija maternjeg jezika, kao što im je blisko i zvučanje drugih jezika i njihovi zajednički koreni. Pesnikinja Lidija Dimkovska, koja već 20 godina živi u Ljubljani, a piše na makedonskom jeziku, kaže da stvaralaštvo na manjinskom jeziku u nekoj sredini znači: „Evo, ja sam tu, postojim i dalje”. Dimkovska je uz Dubravku Đurić, Radmilu Lazić, Katalin Ladik, Tanju Bakić, Adisu Bašić diskutovala o rodu u

Kultura

19.03.2018 u 22:00

Isaija Berlin mislioce delio na ježeve i lisice

Jedno od važnih teorijskih pitanja Isaije Berlina (1909–1997) bavi se time u kojoj vrsti sveta je politička filozofija moguća. Odgovor koji je dao glasi: „Samo u svetu u kojem se ciljevi sudaraju”. Iz ovog stava može da usledi dijalektika njegovog filozofskog mišljenja koja se u pojedinačnom i društvenom smislu suprotstavlja svakoj unapred zadatoj shemi. To znači da čovek kome je društvo propisalo da bude slobodan u stvari nije slobodan, a da je društvo koje je fanatično usmereno ka jednom cilju na pogrešnom putu. Shvatanje slobode Isaije Berlina, strasnog poštovaoca ljudskih prava, izvire iz raznovrsnosti ljudskog iskustva. U časopisu „Gradac” posvećenom Berlinu (koji je priredio Muharem Bazdulj), može se pronaći podatak da je ovaj istoričar ideja smatrao da Velika Britanija nije liberalna zbog

Tema nedelje

03.03.2018 u 21:21

Ček bez pokrića

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

26.02.2018 u 21:41

Pevali su ljudi koje vode u smrt

Posle obimnog prvog toma dela „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939–1941” (Službeni glasnik), Dušan Glišović je autor nove studije „Ivo Andrić. Istorija i politika”, objavljene kod istog izdavača za koju kaže da prethodi drugom tomu pomenute studije. Upravo zbog toga što je Andrić živeo u vreme oba svetska rata, stvaranja dve Jugoslavije, zbog toga što je poznavao veliki broj političkih ličnosti, Dušan Glišović u ovom dokumentovanom istraživanju dokazuje da je Andrić u svom književnom delu reagovao na brojna politička zbivanja. Glišović je vanredni profesor na predmetu Nemačka književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pošto već

Kultura

22.02.2018 u 18:34

Dejanu Iliću nagrada „Meša Selimović”

Pesnik Dejan Ilić dobio je Nagradu „Meša Selimović” Kompanije „Novosti” za poetsku zbirku „Dolina Plistos”, (u izdanju NB „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, u ediciji „Povelja”), koja je sa 19 glasova proglašena najboljom knjigom 2017. godine. Po rečima Dragana Bogutovića, novinara „Večernjih novosti”, uz Ognjenku Lakićević, osnivača ovog priznanja, oko „Meše” su se po 30. put okupili književni znalci koji redovno prate domaću produkciju. – U ovogodišnjem velikom žiriju „Večernjih novosti” za knjigu godine učestvovalo je 59 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Njima se ove godine priključilo troje kritičara najmlađe generacije. Još jednom se pokazalo da je nadmetanje za knjigu godine i nagradu „Meša Selimović” specifično i jedinstveno ne samo kod nas,

Kultura

13.02.2018 u 22:00

Duhovi prošlosti opsedaju i kulturu

Pred nama je studija Dejvida A. Norisa „Duhovi kruže Srbijom, Književno predstavljanje istorije i rata” (izdanje „Geopoetike”, prevod sa engleskog jezika Vladislava Ribnikar i autor), koja tematizuje poslednje dve decenije srpske književnosti 20. veka i njen pogled na Drugi svetski rat, građanske ratove tokom raspada Jugoslavije, kao i NATO bombardovanje Srbije. Ova knjiga govori i o individualnom i istorijskom pamćenju, odnosu prema prošlosti, o mitu u prozi, odnosu prema jeziku, o političkom „razmatranju” književnosti... Iako je prvenstveno namenjena stranim čitaocima, jedinstvena je i za naše čitaoce. „Moja studija nije istorijski pregled srpske književnosti s kraja 20. veka, već analiza jednog niza književnih struktura i motiva i njihovih efekata na pripovedačku prozu tog

Kultura

08.02.2018 u 22:00

U ćutanju se rađaju prave reči

Reči su bića koja imaju zaseban život, izmigoljivi organizmi koje je teško uhvatiti i zadržati; reči su i skrovišta, ali i zagonetna mesta koja skrivaju tajne u novoj poetskoj zbirci Nikole Vujčića „Skrivenosti”, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, knjizi koja je ovenčana Vitalovom nagradom „Zlatni suncokret” za 2017. godinu. Prema obrazloženju žirija, u sastavu: Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić, poezija Nikole Vujčića svedena je i precizna, u potrazi je za istinskom supstancom jezika, hvatajući slike iz svakodnevice, sećanja i trenutke za pamćenje, ali i rečitu tišinu. Vitalova nagrada (za prozu, poeziju i književnu kritiku) dodeljena je po 21. put, u restoranu „Tri šešira”. Ako je u istinitosti ujedno i

Kultura

02.02.2018 u 22:00

U svakome od nas obitava poneka životinja

Prvi roman Dejana Atanackovića „Luzitanija” (izdavač „Besna kobila”), ovenčan nedavno NIN-ovom nagradom, u središte pripovednog sveta smešta beogradski „Dom za s uma sišavše”, koji je tokom Prvog svetskog rata bio „raskršće otpadnika, revolucionara, pobunjenika, svih onih koji su se misleći svojom glavom našli bez svoje strane u sukobu”. Vodeći se sopstvenim zakonima, ova bolnica funkcioniše kao zasebna republika, a istorijski tokovi romaneskne priče zatim bivaju sliveni sa fantastičkim. Kako je to u svom autorskom tekstu naglasio član žirija Zoran Paunović, priča „Luzitanije” slična je lavirintu iz kojeg će svaki čitalac pronaći sopstveni izlaz. Dejan Atanacković vizuelni je umetnik, predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u

Kultura

27.01.2018 u 22:00

Srbiji je dovoljno što ima jednog Andrića

Jednom od najznačajnijih kineskih savremenih pisaca Ju Huau uručena je u Andrićevom institutu u Andrić gradu nagrada „Ivo Andrić” za životno delo, povodom njegovih romana objavljenih u beogradskoj „Geopoetici”: „Živeti”, „Zapisi o prodavcu krvi” i „Sedmi dan”. Ju Hua pisac je postmaoističke avangarde, a rođen je 1960. godine u kineskoj provinciji Džeđang. Školovao se u vreme Kulturne revolucije, što je značajno uticalo na tematske odrednice njegovih knjiga. Dela su mu prevedena na više od deset svetskih jezika. Kako kaže za naš list, i sada radi na rukopisu koji jednim delom govori o Kulturnoj revoluciji. Zahvaljujući prevodiocima Ani Jovanović i Zoranu Skrobanoviću zbirka eseja, pripovetke i roman kineskog pisca, tokom 2018. godine, pojaviće se na srpskom jeziku. Šta za vas znači nagrada za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević