Sreda, 10.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Đuro Đukić

Srbija
17.11.2017 u 14:04
„Tenisu” odobren zakup 2.143 hektara pored Zrenjanina
Zrenjanin – Jučerašnja sednica Skupštine grada sazvana je po hitnom postupku. Među šest odluka bilo je i onih kojima se dozvoljava iznajmljivanje zemljišta strancima pod dugoročni zakup. Zato što je primenjivan hitan postupak sednici nije prisustvovala opozicija, a zato što je bilo reči o izdavanju zemlje strancima zasedanje su pratili protesti ratara koji su traktorima stigli u centar grada, skoro do gradske kuće, a neki su se i uključili i u raspravu. Na predlog gradskog veća, Skupština grada usvojila je odluku o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Po tom osnovu i na osnovu poziva Ministarstva poljoprivrede za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, na 30 godina, izdaje se zemljište i kompaniji „Tenis”. Ova nemačka firma dobija
Srbija
15.11.2017 u 13:15
Mutna voda oko zrenjaninskog vodovoda
Zrenjanin – Odgovor na trenutno najznačajnije zrenjaninsko pitanje da li će novo i završeno postrojenje dobiti dozvolu da prečišćavanje vode znaće se kad se o tome izjasni Ministarstvo zdravlja, rekao je direktor ovdašnjeg JKP „Vodovod i kanalizacija” Ivan Dević na sinoćnoj tribini komentarišući najnovija zbivanja u vezi sa gorućim problemom grada na Begeju. On na skupu nije bio izlagač već posetilac, a „prozvan” je da govori. Tu je prikazan i film „Zrenjaninski rašomon” koji govori o dešavanjima oko izgradnje fabrike vode. Biolog Živa Đurin prisetio se da je prvi javni bunar izgrađen u Velikom Bečkereku 1905. Grad je tada pripadao Austrougarskoj monarhiji, a dozvola je iz ondašnjeg glavnog grada carevine Beča stigla za tri meseca, mada se pošta tada prevozila i kočijama. Ova današnja dozvola za
Srbija
14.11.2017 u 15:00
Kako je nastala promaja u zrenjaninskoj kasi
Zrenjanin – Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o kontroli zrenjaninskog budžeta u prošloj godini najpre je dostavljen čelnicima grada na Begeju, a onda je postavljen i na sajt institucije. Kada je postao dostupan javnosti, usledili su i razni komentari. Naime, revizori su uočili razne nepravilnosti u trošenju novca, a o pojedinačnoj odgovornosti je još uvek rano govoriti. Čelnici najpre moraju da objasne neke poteze koji su izazvali promaju u gradskoj kasi. – Nisam nezadovoljan izveštajem Državne revizorske institucije nakon što su revizori ispitali našu dokumentaciju za 2016 godinu. Oni su nam ukazali na propuste, grešaka je bilo, ali one nisu činjene namerno niti su prouzrokovale veliku materijalnu štetu – rekao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.
Srbija
12.11.2017 u 11:00
Udruživanje za opstanak sela
Kra­ji­šnik – Se­la Sr­bi­je su u zna­ku oži­vlja­va­nja ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga. Na­kon što su one, što mi­lom što si­lom, go­to­vo pot­pu­no ne­sta­le, u mno­gim sre­di­na­ma sa­da sma­tra­ju da je to ima­lo da­le­ko­se­žne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce sve do na­glog od­la­ska mla­dih iz ru­ral­nih sre­di­na. Čak i u rav­noj i ra­tar­skoj Voj­vo­di­ni broj se­lja­ka je na­glo opao, oni s ma­lo ze­mlje su mo­ra­li da odu jer se ve­će šan­se za op­sta­nak vi­de u gra­do­vi­ma, a plod­nu rav­ni­cu za­u­ze­li su taj­ku­ni. Ne sa­mo onu ste­če­nu sum­nji­vom ku­po­vi­nom pro­pa­lih po­ljo­pri­vred­nih fir­mi ne­go i dr­žav­nu po­što je la­ko do­bi­ja­ju pod za­kup po­što na li­ci­ta­ci­ja­ma la­ko ele­mi­ni­šu osi­ro­ma­še­ne ra­ta­re. U Ba­na­tu se na­da­ju da bi udru­ži­va­nje
Srbija
06.11.2017 u 23:20
Pored Tise i Begeja goveda iz srednjeg veka
Perlez – Za Vojvodinu neobična slika. Pored puta Perlez–Titel prolaznicima privlači pažnju krdo bivolica kako se vrzma kroz vrbake. Ova vrsta goveda u izumiranju, u Srbiji se sretala poslednjih decenija  na Kosovu i Metohiji i Sandžaku,  a ovde u Banatu  tek odnedavno. Ovde ih je zapatio dugogodišnji stočar Živica Matić i tako se pridružio onima koji  žele da sačuvaju genetičke resurse onih vrsta koje su ovde živele kroz vekove. U zrenjaninskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi kažu da je Matićeva farma pravi raritet za vojvođanske prostore. „Od autohtonih vrsta ovde je na više mesta prisutno podolsko goveče, a kada je reč o bivolicama ove u Perlezu su jedine. One su obuhvaćene zdravstvenom kontrolom i s tog aspekta su zbrinute. Sigurno da je reč o interesantnoj vrsti
Srbija
06.11.2017 u 12:25
Salaš u ritu s leve strane Dunava
Dva tri kilometra od sela Lok, uz levu obalu Dunava oživeo je jedan salaš. Po dugoj tradiciji na ovakvim mestima postoji „svašta nešto”. I od davnih vremena  ovde se živi bez preke potrebe da se često odlazi u urbane centre. Ovaj salaš, mada su do njega doprle struja, te–ve slika, internet i druge blagodeti modernog življenja i dalje je u zapećku, tako blizu i tako daleko. Nenad Ćiro je započeo oživljavanje salaša pre deset godina. Tek je pri kraju prvog zamišljenog ciklusa. Završava mlekaru u kojoj treba da proizvodi sir po orginalnom receptu. Ćiro se dve decenije bavio biznisom u Rusiji. a u Moskvi, mu i danas živi porodica, supruga i dva sina koja su još u fazi studiranja. – Nešto ušteđenog novac namerno sam uložio  na ovakvo mesto. Želim mir i zelenilo, i da nakon dugogodišnje
Srbija
23.10.2017 u 22:00
Na tržištu rada nema sezonaca
Zrenjanin – Mada sporo, tržište rada u srednjem Banatu ipak oživljava. Nakon duge stagnacije sve češće se pojavljuju oglasi u kojima se traže radnici i postepeno se oseća nedostatak fizičke radne snage. To se pre svega odnosi na sezonce čiji je nedostatak ovog leta bio izražen. Velike kompanije angažovane u Zrenjaninu zaobilaze Nacionalnu službu za zapošljavanje. Priča o zapošljavanju aktuelizirana je povodom otvaranja rasprava o predlozima zakonskih rešenja koja bi trebalo da urede prava sezonskih radnika. Krajem prošle nedelje baš prilikom predstavljanja predloženih propisa rečeno je da ova populacija kod nas predstavlja najobespravljeniju i najnezaštićeniju kategoriju radnika. Oni su do sada radili samo na crno i osim gole i minimalne nadnice nisu imali druga prava. Recimo na
Srbija
08.10.2017 u 17:12
Franc List opet u Ečki
Ečka kod Zrenjanina – Najveća svečanost u istoriji sela Ečka zbila se pre dva veka. Grof Agošton Lazar slavio je izgradnju velelepnog dvorca. Ne samo što građevina u solidnom stanju postoji još i danas, nego se javnost, s kolena na koleno, još priseća baš te proslave. Te večeri, pored brojnih muzičara svirao je i devetogodišnji dečak, a on je svojom svirkom zasenio sve ostale. Kasnije je postao toliko poznat pa ta ista klavirska muzika odjekuje do današnjeg dana. Reč je o Francu Listu (1811–1886). Dan i noć selo je bilo na nogama. Povorke okićene raznim ukrasima i svetlećim lampionima defilovale su uz Begej. Agošton je naredio da niko ne sme da bude ni gladan ni žedan. – Izobilje je prvi put važilo za sve. Onaj koji je uspeo da uđe u dvorac bio je „plave krvi” i sigurno je pripadao
Srbija
30.09.2017 u 22:00
Sta­ni­ce uz ma­lu pru­gu
Zre­nja­nin – Valj­da ni­šta iz ba­nat­ske pro­šlo­sti ne iza­zi­va to­li­ke emo­ci­je kao ma­la pru­ga. Sa­o­bra­ćaj­ni­ca je po­sto­ja­la od 1898. do 1969, a njo­me je, po pru­zi uskog ko­lo­se­ka, vo­zio po­pu­lar­ni Ći­ra. I dan-da­nas oni ko­ji su se­da­li u ovaj voz ra­do se se­ća­ju tih in­te­re­sant­nih pu­to­va­nja. Mno­gi su ta­da od­la­zi­li u No­vi svet i za­u­vek osta­vlja­li za­vi­čaj ko­ji su po­ne­li u sr­cu, a kad su se vra­ća­li, ni­su ga vi­še na­la­zi­li. Na put su kre­ta­li sa že­le­znič­kih sta­ni­ca ko­je su opet pri­ča za se­be. Ba­nat­sku ma­lu pru­gu iz­gra­dio je je­dan od naj­ve­ćih on­da­šnjih po­sed­ni­ka, grof Če­ko­njić. Po­što se ra­di­lo o sa­svim no­voj po­ja­vi, sve u ve­zi sa njom bi­lo je in­te­re­sant­no, a naj­in­te­re­sant­ni­je je bi­lo to da
Srbija
14.09.2017 u 16:52
Kuće čiji su vlasnici nestali
Zrenjanin – Jevrejska zajednica je od svog naseljavanja u Zrenjanin, odnosno Veliki Bečkerek, do stradanja u holokaustu 1941. godine, dala veliki doprinos kulturnom, privrednom i ekonomskom napretku grada. Smatra se da su oni svojim znanjem, iskustvom i preduzimljivošću, odigrali pionirsku ulogu u mnogim vidovima građanskog života ovog grada: prosveti, kulturi, zdravstvu, sportu, zabavi, trgovini, industriji. Procenjuje se da poseban značaj ima njihova graditeljska baština, koja obuhvata najočiglednije primere stanja duha civilizacijske svesti pa su u ovdašnjoj Jevrejskoj opštini odlučili da se posvete tom segmentu kulture grada na Begeju. Tragovi graditeljskog nasleđa u Zrenjaninu prezentovani su na izložbi koja je, povodom „Evropskih dana jevrejske kulture”otvorena u Galeriji
Početna / Đuro Đukić
10.06.2026 u 21:58
Starbaks razmatra prodaju udela u poslovanju u Japanu
10.06.2026 u 21:56
Infantino: Ako grešimo, greši cela Severna Amerika
10.06.2026 u 21:51
​Indija razmatra Kanadu kao potencijalnog dobavljača sirove nafte
10.06.2026 u 21:42
Stefan Mitrović novo pojačanje Vojvodine
10.06.2026 u 21:38
Partizan pobedio Dubai i smanjio na 2:1 u finalnoj seriji
10.06.2026 u 21:38
Britanci optužuju Maska da podstiče antiimigrantske nemire u Belfastu
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation