Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Србија

17.11.2017 у 14:04

„Тенису” одобрен закуп 2.143 хектара поред Зрењанина

Зрењанин – Јучерашња седница Скупштине града сазвана је по хитном поступку. Међу шест одлука било је и оних којима се дозвољава изнајмљивање земљишта странцима под дугорочни закуп. Зато што је примењиван хитан поступак седници није присуствовала опозиција, а зато што је било речи о издавању земље странцима заседање су пратили протести ратара који су тракторима стигли у центар града, скоро до градске куће, а неки су се и укључили и у расправу. На предлог градског већа, Скупштина града усвојила је одлуку о праву првенства закупа пољопривредног земљишта у државној својини. По том основу и на основу позива Министарства пољопривреде за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, на 30 година, издаје се земљиште и компанији „Тенис”. Ова немачка фирма добија земљиште на

Србија

15.11.2017 у 13:15

Мутна вода око зрењанинског водовода

Зрењанин – Одговор на тренутно најзначајније зрењанинско питање да ли ће ново и завршено постројење добити дозволу да пречишћавање воде знаће се кад се о томе изјасни Министарство здравља, рекао је директор овдашњег ЈКП „Водовод и канализација” Иван Девић на синоћној трибини коментаришући најновија збивања у вези са горућим проблемом града на Бегеју. Он на скупу није био излагач већ посетилац, а „прозван” је да говори. Ту је приказан и филм „Зрењанински рашомон” који говори о дешавањима око изградње фабрике воде. Биолог Жива Ђурин присетио се да је први јавни бунар изграђен у Великом Бечкереку 1905. Град је тада припадао Аустроугарској монархији, а дозвола је из ондашњег главног града царевине Беча стигла за три месеца, мада се пошта тада превозила и кочијама. Ова данашња дозвола за

Србија

14.11.2017 у 15:00

Како је настала промаја у зрењанинској каси

Зрењанин – Извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) о контроли зрењанинског буџета у прошлој години најпре је достављен челницима града на Бегеју, а онда је постављен и на сајт институције. Када је постао доступан јавности, уследили су и разни коментари. Наиме, ревизори су уочили разне неправилности у трошењу новца, а о појединачној одговорности је још увек рано говорити. Челници најпре морају да објасне неке потезе који су изазвали промају у градској каси. – Нисам незадовољан извештајем Државне ревизорске институције након што су ревизори испитали нашу документацију за 2016 годину. Они су нам указали на пропусте, грешака је било, али оне нису чињене намерно нити су проузроковале велику материјалну штету – рекао је градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић.

Србија

12.11.2017 у 11:00

Удруживање за опстанак села

Крајишник – Села Србије су у знаку оживљавања земљорадничких задруга. Након што су оне, што милом што силом, готово потпуно нестале, у многим срединама сада сматрају да је то имало далекосежне негативне последице све до наглог одласка младих из руралних средина. Чак и у равној и ратарској Војводини број сељака је нагло опао, они с мало земље су морали да оду јер се веће шансе за опстанак виде у градовима, а плодну равницу заузели су тајкуни. Не само ону стечену сумњивом куповином пропалих пољопривредних фирми него и државну пошто је лако добијају под закуп пошто на лицитацијама лако елеминишу осиромашене ратаре. У Банату се надају да би удруживање

Србија

06.11.2017 у 23:20

Поред Тисе и Бегеја говеда из средњег века

Перлез – За Војводину необична слика. Поред пута Перлез–Тител пролазницима привлачи пажњу крдо биволица како се врзма кроз врбаке. Ова врста говеда у изумирању, у Србији се сретала последњих деценија на Косову и Метохији и Санџаку, а овде у Банату тек однедавно. Овде их је запатио дугогодишњи сточар Живица Матић и тако се придружио онима који желе да сачувају генетичке ресурсе оних врста које су овде живеле кроз векове. У зрењанинској Пољопривредној стручној служби кажу да је Матићева фарма прави раритет за војвођанске просторе. „Од аутохтоних врста овде је на више места присутно подолско говече, а када је реч о биволицама ове у Перлезу су једине. Оне су обухваћене здравственом контролом и с тог аспекта су збринуте. Сигурно да је реч о интересантној врсти и

Србија

06.11.2017 у 12:25

Салаш у риту с леве стране Дунава

Два три километра од села Лок, уз леву обалу Дунава оживео је један салаш. По дугој традицији на оваквим местима постоји „свашта нешто”. И од давних времена овде се живи без преке потребе да се често одлази у урбане центре. Овај салаш, мада су до њега допрле струја, те–ве слика, интернет и друге благодети модерног живљења и даље је у запећку, тако близу и тако далеко. Ненад Ћиро је започео оживљавање салаша пре десет година. Тек је при крају првог замишљеног циклуса. Завршава млекару у којој треба да производи сир по оргиналном рецепту. Ћиро се две деценије бавио бизнисом у Русији. а у Москви, му и данас живи породица, супруга и два сина која су још у фази студирања. – Нешто уштеђеног новац намерно сам уложио на овакво место. Желим мир и зеленило, и да након дугогодишње

Србија

23.10.2017 у 22:00

На тржишту рада нема сезонаца

Зрењанин – Мада споро, тржиште рада у средњем Банату ипак оживљава. Након дуге стагнације све чешће се појављују огласи у којима се траже радници и постепено се осећа недостатак физичке радне снаге. То се пре свега односи на сезонце чији је недостатак овог лета био изражен. Велике компаније ангажоване у Зрењанину заобилазе Националну службу за запошљавање. Прича о запошљавању актуелизирана је поводом отварања расправа о предлозима законских решења која би требало да уреде права сезонских радника. Крајем прошле недеље баш приликом представљања предложених прописа речено је да ова популација код нас представља најобесправљенију и најнезаштићенију категорију радника. Они су до сада радили само на црно и осим голе и минималне наднице нису имали друга права. Рецимо на здравствено и

Србија

08.10.2017 у 17:12

Франц Лист опет у Ечки

Ечка код Зрењанина – Највећа свечаност у историји села Ечка збила се пре два века. Гроф Агоштон Лазар славио је изградњу велелепног дворца. Не само што грађевина у солидном стању постоји још и данас, него се јавност, с колена на колено, још присећа баш те прославе. Те вечери, поред бројних музичара свирао је и деветогодишњи дечак, а он је својом свирком засенио све остале. Касније је постао толико познат па та иста клавирска музика одјекује до данашњег дана. Реч је о Францу Листу (1811–1886). Дан и ноћ село је било на ногама. Поворке окићене разним украсима и светлећим лампионима дефиловале су уз Бегеј. Агоштон је наредио да нико не сме да буде ни гладан ни жедан. – Изобиље је први пут важило за све. Онај који је успео да уђе у дворац био је „плаве крви” и сигурно је припадао

Србија

30.09.2017 у 22:00

Станице уз малу пругу

Зрењанин – Ваљда ништа из банатске прошлости не изазива толике емоције као мала пруга. Саобраћајница је постојала од 1898. до 1969, а њоме је, по прузи уског колосека, возио популарни Ћира. И дан-данас они који су седали у овај воз радо се сећају тих интересантних путовања. Многи су тада одлазили у Нови свет и заувек остављали завичај који су понели у срцу, а кад су се враћали, нису га више налазили. На пут су кретали са железничких станица које су опет прича за себе. Банатску малу пругу изградио је један од највећих ондашњих поседника, гроф Чекоњић. Пошто се радило о сасвим новој појави, све у вези са њом било је интересантно, а најинтересантније је било то да је траса

Србија

14.09.2017 у 16:52

Куће чији су власници нестали

Зрењанин – Јеврејска заједница је од свог насељавања у Зрењанин, односно Велики Бечкерек, до страдања у холокаусту 1941. године, дала велики допринос културном, привредном и економском напретку града. Сматра се да су они својим знањем, искуством и предузимљивошћу, одиграли пионирску улогу у многим видовима грађанског живота овог града: просвети, култури, здравству, спорту, забави, трговини, индустрији. Процењује се да посебан значај има њихова градитељска баштина, која обухвата најочигледније примере стања духа цивилизацијске свести па су у овдашњој Јеврејској општини одлучили да се посвете том сегменту културе града на Бегеју. Трагови градитељског наслеђа у Зрењанину презентовани су на изложби која је, поводом „Европских дана јеврејске културе”отворена у Галерији овдашњег

Претходна Следећа

Почетна / Ђуро Ђукић

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом