Opet trule jabuke

Univerzitete u Srbiji odavno je napala univerzitetska mafija. Nisu to samo oni profesori koji prodajom ispita potkradaju porodične budžete ili naturanjem svojih udžbenika kradu studentima džeparac. Radi se o mnogo ozbiljnijoj pojavi. Na svakom fakultetu postoje, da ih tako nazovemo, džepovi univerzitetske mafije, dobro povezane grupice nastavnika kojima univerzitet služi za materijalno bogaćenje, ali isto tako i za kupoprodaju naučnih titula i nastavničkih zvanja.

Nakon otvaranja afere na kragujevačkom Pravnom fakultetu, na istom ovom mestu u „Politici” objavio sam komentar pod nazivom „Trule jabuke”. Trule jabuke je doktrina kojom se objašnjava kako jedna društvena pojava, ako se na vreme ne suzbije, može biti štetna za celo društvo, na način na koji jedna trula jabuka može da pokvari pun sepet jabuka.

Poslednjih godina, „trule jabuke” su prerasle u dobro organizovane mafijaške grupe koje gutaju budžetska sredstva u krupnim zalogajima. Država im to omogućava slabom zaštitom svojih interesa. Umesto da uspostavi sistem stroge kontrole „biznisa” na fakultetima, a fakulteti uvedu strožu kontrolu rada svojih nastavnika, država je prepustila fakultetima da posluju i budžetskim i vanbudžetskim prihodima, a fakulteti su dali na volju svojim nastavnicima da rade na drugim fakultetima kako hoće i koliko hoće. Neki to još nazivaju pravom na autonomiju.

Zamislite situaciju u kojoj vam neko plaća sve troškove vašeg stana: amortizaciju, struju, vodu, telefon, sitne i krupne popravke, a vi od njega tražite čak i autonomiju u raspolaganju tim sredstvima. Država brine o fakultetima (amortizacija i održavanje zgrada), participira u nabavci inventara, plaća materijalne troškove (održavanje i grejanje), isplaćuje nadoknade za plate nastavnika i ostalih zaposlenih. Između države i fakulteta postoji nevidljivi prostor pogodan za bujanje univerzitetske mafije.

Drugo, ministarstvo je utvrdilo grube okvire u kojima se fakulteti mogu baviti svojim „biznisom” (kvote upisa na svim studijima, iznajmljivanje prostora...). Koristeći mehanizam sukoba interesa, neki državni univerziteti su uveli kontrolu honorarnog angažovanja svojih nastavnika. Većina to nije učinila tako da nastavnici pojedinih fakulteta krstare međufakultetskim drumovima i pune džepove iznajmljivanjem svojih titula. Najčešće, naplaćuju sam potpis na izveštajima o položenim ispitima, i ništa više.

Fakulteti se vremenom pretvaraju u agencije za iznajmljivanje titula svojih nastavnika. Ali kada je trgovina iznajmljivanja titula postala unosan posao – ona se proširila i na kupoprodaju samih titula i zvanja. E, to je već unosniji „biznis”. Legalno stečene doktorske i magistarske (master) titule dobile su visoku cenu na tržištu. Kao i druge mafije i ova deluje na širokom prostoru bivših jugoslovenskih republika.

Tragajući za adekvatnim pojmom kojim bi imenovao ovu društvenu pojavu pre nekoliko godina sam se odlučio za pojam ,,univerzitetska simonija”, prodavanje ili kupovanje akademskih titula i zvanja. U „Delima apostola” postoji, naime, parabola o magu Simonu, koji je apostolima Petru i Jovanu ponudio novac da mu prodaju „vlast da kad (i on) metne ruku na koga (da taj) primi Duha svetog”. Kupovanje i prodaja crkvenih zvanja strogo je zabranjena aktivnost i po kanonskom pravu.

Na našim univerzitetima su precizirani uslovi pod kojima se mogu steći akademska zvanja i nastavničke titule, ali nisu i uslovi zaštite od simonijskih radnji nastalih tokom procesa njihovog sticanja. Univerzitet je preplavljen plagiranim naučnim radovima. Svako bi očekivao da su univerziteti prvi preduzeli mere za zaštitu autorskih prava svojih nastavnika, a zapravo je suprotno. Univerziteti ne čine skoro ništa na zaštiti intelektualne svojine, kako svoje, tako i tuđe, a pirata digitalnog doba sve je više. Veliki univerziteti su veliki pre svega zato što su vlasnici autorskih prava svojih nastavnika. Naši univerziteti ne primenjuju ni pravne, ni neke druge sisteme zaštite intelektualne svojine. Iako postoje posebni softveri za detekciju plagijatorstva, naši fakulteti ih ne koriste ni kada se radi o studentskim seminarskim i diplomskim radovima, a kamoli o doktoratima.

One „trule jabuke” s početka priče kod nas su baš dobro rodile!

profesor sociologije, Pedagoški fakultet u Somboru