Pravda – spora i nedostižna

Milan Radonjić, bivši načelnik beogradskog centra Državne bezbednosti, po svemu sudeći, neće odgovarati zbog nezakonitog hapšenja kolege Vladimira Nikolića. Nekada radnik tajne policije na visokom položaju, kako za sada stvari stoje, neće otići na izdržavanje šestomesečne zatvorske kazne koju mu je izrekao Drugi opštinski sud u Beogradu. Kaznu će, najverovatnije, izbeći i Stevan Basta, operativac u Bezbednosnoinformativnoj agenciji.

A izbeći će je zato što će „slučaj Nikolić” zastareti za tačno tri sedmice. Čak i ako sudija stigne da napiše presudu, malo je verovatno da će drugostepeni sud stići da odluči po žalbama do 1. oktobra kada će nastupiti apsolutna zastarelost dela.

Ko je za to kriv? Optužnica protiv Radonjića, Baste i njihovih kolega Veselina Lečića i Gorana Živaljevića postala je pravosnažna u septembru 2006. godine. Znači, gotovo sedam godina od predmetnog događaja i pet godina pošto je Nikolić podneo krivičnu prijavu. Zašto je tužilaštvu bilo neophodno pet godina da prijavu pretvori u optužnicu?

Dok je pre dva dana izricao kazne sudija Dušan Agatonović kao da je hteo da se opravda. Naglasio je da je od pravosnažnosti optužnice zakazano 30 glavnih pretresa, od kojih 20 nije održano zbog bolesti okrivljenih, njihovih branilaca, svedoka, oštećenog i lažnih dojava o bombama postavljenim u zgradi Palate pravde.

Postupak je, znači, trajao pune tri godine. I ko zna da li bi presuda uopšte bila izrečena da mediji pre četiri meseca nisu „otkrili” da će, u slučaju da presuda ne bude doneta do 1. oktobra, „slučaj Nikolić” zastareti. A pošto su mediji to već otkrili i javnost se zagrejala za epilog, iz Drugog opštinskog je poručeno da „će bez obzira na objektivne okolnosti koje utiču na trajanje postupka nastaviti da postupaju ažurno budući da apsolutna zastarelost nastupa 4. oktobra 2009. godine”.

I baš negde kada je javnost obaveštena da na suđenju tada još radnicima DB-a preti „likvidacija”, glavni pretres je za mesec dana odložen dva puta. Drugi opštinski sud obrazložio je da su glavni pretresi odloženi „budući da se nisu stekli procesni uslovi za njihovo održavanje”. Detaljišući o „procesnim uslovima” pojašnjeno je da su pretresi odlagani „zbog nepristupanja osoba čije je prisustvo bilo neophodno da bi se izveli neophodni dokazi, a koje su uredno opravdale svoj nedolazak”.

Ovakav ishod „slučaja Nikolić” samo će oživeti priče o svemoći tajne policije i time će na posredan način obnoviti i kritike na račun tužioca i sudija, odnosno stalna sumnjičenja da trpe pritiske jedne ili druge vrste.

U ovakvim situacijama sudije i tužioci jednostavno ne mogu da izbegnu tu vrstu sumnjičenja, čak i kada bi se pokazalo da nikakvih pritisaka na njih nije bilo. Zato je jedina njihova odbrana da omoguće da pravda bude spora, ali, ipak, dostižna.

U ovom slučaju pravda je bila spora i nije bila dostižna.