Prometejska žrtva

Mada svakodnevni ljudski fenomen, svest, još izmiče naučnom saznanju (ishodište, suština i sadržaj). Jedino se psiholozi dosta uspešno bave pojavnim oblikom i strukturom (sledbenici Frojda, Junga i drugih), a tek odskora su počeli i biolozi, fizičari, lekari i inženjeri.

Frensis Krik, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće strukture DNK, pre 15 godina napisao je provokativnu knjigu „Neobična hipoteza: Naučna potraga za dušom”, u kojoj iznosi pretpostavku da se svest formira u mreži neurona našega mozga. Sa ove istorijske distance može se reći da je pogodio metu, ali ne i sam centar. Mnogo bliži središtu su Rodžer Penrouz, jedan od najpoznatijih fizičara danas, i Stjuart Hamerof, poznati anesteziolog i direktor Centra za istraživanje svesti na Univerzitetu Arizona, iznevši da se svest formira na nivou molekula, u citoskeletonu (mreža mikrotubula i ostalih proteina) svake ćelije, a ne samo neurona.

Iako mnoga pitanja ostaju otvorena, za sada to je najbolje što nude naučnici koji izučavaju svest.

Još je Majkl Faradej govorio da „teorija vodi a eksperiment odlučuje”, što znači da sve dotle dok se ovaj zadatak ne nađe na radnom stolu inženjera ne možemo biti sigurni da ćemo dobiti pravi odgovor. A pravi dolazi tek onda kada se napravi mašina koja će posedovati najelementarnije forme i sadržaje svesti, komplementarne i kompatibilne ljudskoj. Da li se, uopšte, nazire mogućnost da inženjeri u dogledno vreme pristupe rešavanju ovog problema?

Čekalo se stotinama godina da se pojave Krik, Penrouz, Hamerof i ostali da bi se pristupilo drugačijem izučavanju svesti (sa aspekta biologije, fizike, medicine) nego što su to činili psiholozi. Imajući u vidu da u inženjerskim krugovima sve više prevladava saznanje da je „tehnika bez medicine slepa, a medicina bez tehnike nemoćna”, ukazuje se da će veliki deo istraživanja biti usmeren ka biomedicinskom inženjerstvu koje će pokušati da maksimalno doprinese dijagnostici i terapiji. Kako je veliki broj oboljenja psihosomatskog karaktera (više od 65 odsto), to će inženjeri iz praktičnih razloga biti upućeni da smišljaju naprave koje će omogućiti dijagnostiku stanja preko biofizičkih parametara u posrednoj i neposrednoj vezi s procesima koji generišu i menjaju svest. A to će otvoriti neslućene saznajne mogućnosti da se dokuče mehanizmi i stanja svesti.

Da bi terapija bila uspešna, neće biti dovoljno, kao do sada, da se klasično (struktura, energija) deluje i menja stanje stvari, već će se ići na suptilnija kvantna (energetsko-informaciona) dejstva koja će popravljati konformaciona i energetsko-informaciona stanja biomolekula, ćelija i tkiva. Kao što to obično biva, kombinacija klasičnog i kvantnog pristupa daće najbolje rezultate, a to će omogućiti nanotehnologija.

Nanotehnologija je danas u stadijumu „kamenog doba” i to je uvek tako kada je nešto revolucionarno na samom početku. Međutim, tek nas čekaju izazovi i iznenađenja. Prisetimo se da srebro u obliku nanočestica može imati plavu, zelenu i crvenu boju (zavisno od veličine), da feromagnetici (gvožđe, kobalt i nikl) u takvom vidu gube svoja magnetna svojstva. Oba fenomena bi donedavno mogla biti samo u svetu mađioničara, a danas su tehnološka realnost. Kakva nas iznenađenja čekaju u domenu kvantnog i na nano nivou, te ne možemo ni pretpostaviti. Najbolji primer je DNK (dva nanometra u prečniku i oko 1,5 metara duga nit u svakom hromozomu), kvantno-klasična molekularna informaciona mašina, koja izgradi ljudski organizam sa svešću kao klasično-kvantni strukturalno-energetsko-informacioni sistem.   

Mašinska svest, komplementarna i kompatibilna s ljudskom (ma šta ona bila), ne samo da je moguća nego je i nužna. Ukoliko mašinska svest ne bi bila kompementarna i kompatibilna s ljudskom, to bi bilo pogubno za ljudski rod. Našli bismo se u istoj neprilici u kojoj su bili antički Grci kada je vrhovno božanstvo Zevs hteo da ih uništi. Preživeli su, po legendi, zahvaljujući Prometeju koji im je podario vatru (otetu od bogova), zbog čega je kasnije za svoju slobodu „prodao” Zevsu informaciju „šta mu je činiti” da bi i dalje ostao vrhovni bog.

Ali ta informacija nije bila obična, lokalna (klasična), već probabilistička, nelokalna kvantna, koja postoji „od kada je sveta i veka”, a u njoj je, sudeći po svemu do sada spoznatom, kolevka svesti.