Jedna ideja

U Americi smo oko deset godina, deca su nam se rodila i krenula u američke škole. Svih ovih godina u svim velegradima i varošicama, gde god da smo bili, na svakom koraku, videli smo: vijore se zastave Sjedinjenih Američkih Država. Sa velikim ponosom Amerikanci okače zastavu ispred svoje kuće za sve velike praznike. Za novogodišnje praznike bili smo ovde na planini, gde se zastava vijori čak i na padini za sankanje. Deca u mnogim američkim školama svaki školski dan započinju recitovanjem zaveta na vernost svojoj zemlji i zastavi. Vrlo čuvaju svoju zemlju, praktično im je usađen  izuzetan patriotizam i poštovanje države, državnih obeležja, predsednika (bez obzira da li ga vole ili ne).  Pomažu jedni drugima putem mnogih dobrotvornih akcija. Bitno je dati siromašnima i neobrazovanima.

Mi, Srbi, i dalje smo stidljivi povodom pitanja zastave i himne. Svakog leta kad dolazimo u Srbiju, nigde da vidim srpsku zastavu u gradu Beogradu osim ispred Skupštine. Bilo bi lepo da se srpska zastava vijori na aerodromu Nikola Tesla, na Beograđanki, zgradi Albanije, ispred velikih novoizgrađenih tržnih centara, ispred privatnih kuća. Ideja je mnogo. Treba da budemo ponosni na svoju zastavu kao što su mnogi drugi narodi ponosni na svoje. Bilo je puno ratova i promena, ali sada je nekako vreme da nove generacije znaju obeležja svoje zemlje Srbije.

Rođena sam ’71 godine i u osnovnoj školi bilo mi je usađeno poštovanje prema zastavi Jugoslavije (plavo-belo–crveno sa crvenom petokrakom u sredini oivičeno žutim, grb sa plamenovima i himna Hej Sloveni).

E pa tako danas naša deca u Srbiji i van nje treba da znaju da pevaju himnu Bože pravde, i prepoznaju srpsku zastavu i grb! Ni jedna strana država i nacija nas zbog toga neće optuživati da smo nacionalisti, već će, naprotiv  ceniti to što mi negujemo obeležja srpstva i smatraće nas patriotama.