Једна идеја

У Америци смо око десет година, деца су нам се родила и кренула у америчке школе. Свих ових година у свим велеградима и варошицама, где год да смо били, на сваком кораку, видели смо: вијоре се заставе Сједињених Америчких Држава. Са великим поносом Американци окаче заставу испред своје куће за све велике празнике. За новогодишње празнике били смо овде на планини, где се застава вијори чак и на падини за санкање. Деца у многим америчким школама сваки школски дан започињу рецитовањем завета на верност својој земљи и застави. Врло чувају своју земљу, практично им је усађен  изузетан патриотизам и поштовање државе, државних обележја, председника (без обзира да ли га воле или не).  Помажу једни другима путем многих добротворних акција. Битно је дати сиромашнима и необразованима.

Ми, Срби, и даље смо стидљиви поводом питања заставе и химне. Сваког лета кад долазимо у Србију, нигде да видим српску заставу у граду Београду осим испред Скупштине. Било би лепо да се српска застава вијори на аеродрому Никола Тесла, на Београђанки, згради Албаније, испред великих новоизграђених тржних центара, испред приватних кућа. Идеја је много. Треба да будемо поносни на своју заставу као што су многи други народи поносни на своје. Било је пуно ратова и промена, али сада је некако време да нове генерације знају обележја своје земље Србије.

Рођена сам ’71 године и у основној школи било ми је усађено поштовање према застави Југославије (плаво-бело–црвено са црвеном петокраком у средини оивичено жутим, грб са пламеновима и химна Хеј Словени).

Е па тако данас наша деца у Србији и ван ње треба да знају да певају химну Боже правде, и препознају српску заставу и грб! Ни једна страна држава и нација нас због тога неће оптуживати да смо националисти, већ ће, напротив  ценити то што ми негујемо обележја српства и сматраће нас патриотама.