Razuman rok

Da budući pokrajinski statut nije predvideo formiranje Vojvođanske akademija nauka i umetnosti, o čemu postoje oprečna gledišta, verovatno se ne bi saznalo da je VANU pod ustavnom sumnjom već šest godina.

Pre toliko vremena jedan advokat iz Zrenjanina posumnjao je u ustavnost i zakonitost odluke o osnivanju Vojvođanske akademije koju je 2003. doneo pokrajinski parlament. Iako je blagovremeno uputio inicijativu Ustavnom sudu Srbije, koji je zapravo jedini nadležan da pruži takvu ocenu, odgovora ni posle više godina nema.

Građani koji su sami iskusili koliko postupci pred domaćim sudovima mogu da se otegnu, novim ustavom dobili su i „lek” koji ih štiti od sudske sporosti. Uvedena je ustavna žalba koju može da podnese svaki pojedinac ukoliko smatra da mu je postupanjem sudova (ili drugih organa) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takve žalbe rešava upravo Ustavni sud Srbije. Ukoliko ni posle šest godina nije rešio pomenuti slučaj, koji se vodi kao „predmet u radu”, da li je i sam USS prekoračio primeren rok za postupanje?

Gledajući formalno – nije. Ni Zakon o USS ni poslovnik o radu tog suda ne propisuju ni precizan ni okvirni rok u kojem bi morala da se razmotri inicijativa i predlog niti do kada da se reši.

Ako rok nije utanačen reklo bi se da nije mogao biti prekoračen. Kada će se i da li će se neki predmet naći na dnevnom redu, stvar je procene samih sudija, složenosti ustavno-pravnih pitanja koja se u konkretnom slučaju postavljaju, a možda i političke procene. Ne treba zaboraviti da je Ustavni sud u najvišem pravnom aktu definisan kao samostalan i nezavisan ali i „državni organ”, za razliku od sudova opšte nadležnosti koji su takođe samostalni i nezavisni, ali bez odrednice da su državni.

Da li su politički činioci uticali da se odluka o osnivanju VANU do sada ne oceni, može da se nagađa. Pomenuta inicijativa upućena je 2003. godine kada je sud bio u drugačijem personalnom sastavu. Valja se setiti da Ustavni sud (zbog nedostajućeg broja sudija) nije funkcionisao gotovo godinu i po dana (jesen 2006. do pred kraj 2007) a predmeti su se u međuvremenu gomilali. Zbog te blokade sadašnje sudije počele su rad sa približno 1.100 predmeta nasleđenih od prethodnika, a u međuvremenu stigli su i novi. Dočekalo ih je i više stotina ustavnih žalbi najčešće zbog predugih suđenja. Iako je novi ustav proširio nadležnosti Ustavnom sudu, taj sud skoro dve godine od konstituisanja radi u nepotpunom sastavu. Nedostajuću trećinu sudija tek treba da izabere Vrhovni kasacioni sud. Naravno kada pomenuti sud početkom naredne godine počne da funkcioniše.

Ove olakšavajuće okolnosti, međutim, ne bi smele da budu opravdanje za slične slučajeve ubuduće. Zbog ugleda i respektabilnosti institucije koja ocenjuje da li su drugi sudovi i državni organi strankama povredili pravo na suđenje u razumnom roku i sam Ustavni sud Srbije morao bi da deluje primerom.