Kablovski nesporazumi

Kablovski operateri u Srbiji, pre svega oni sa najvećim brojem pretplatnika, očigledno se nisu baš najbolje snašli u danima žalosti zbog smrti patrijarha Pavla. U situaciji kakva je ova i kada treba brzo reagovati, KDS distributeri našli su se pred zadatkom da svoju programsku ponudu prilagode vremenu žalosti. Učinili su to tako da su privremeno isključili ne samo kanale koji uglavnom nude muziku, zabavu i slobodnije sadržaje već se na spisku „neuklopivih” našao i niz stranih programa iz susednih zemalja.

Pored ostalog, obustavljeno je emitovanje HRT-1 i HRT-2, TV Crne Gore, Foks lajfa, OBN, Bi-Bi-Si prajma i niza drugih, već u zavisnosti koje programe pojedini KDS operateri imaju u svojim paketima. S druge strane, posle ove brzopotezne selekcije opstali su kanali poput TV-1000 koja emituje filmove, a posle ponoći i one pornografske.

Deo javnosti u ovom prekrajanju programa video je i neizbežni prst politike, potvrdu da su kanali iz našeg susedstva ugašeni iz nekih naročitih razloga, izraz nekorektnosti prema pripadnicima drugih naroda i narodnosti koji prate ove programe... O toj temi raspravljao je i skupštinski odbor za kulturu i informisanje. Suočene sa kritikama na svoj račun, kablovske kuće pravdale su se da su samo postupile po nalogu Republične radiodifuzne agencije. Toj državnoj instituciji, koja je zadužena za nadzor nad radom svih emitera, zamerili su da im nije dostavila precizna uputstva koje kanale da gase, a koje ne, već je sve prepustila njihovoj proceni. U RRA odbijaju krivicu za propuste i negiraju da su doneli bilo kakvu obavezujuću odluku, već su emiterima samo prosledili obaveštenje o odredbama Zakona o danu žalosti, uvereni da mnogi i ne znaju šta tamo piše. U pomenutom dopisu emiterima se preporučuje da „umesto humorističkih, zabavnih folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti”.

U dobro uređenom radiodifuznom sistemu ovakva preporuka bila bi dovoljna i teško je zamisliti da bi neki KDS distributer tražio da mu državna agencija propiše listu poželjnih i nepoželjnih kanala ili ponaosob navede koje emisije treba puštati, a koje izbegavati u dane žalosti. Da je kojim slučajem RRA neku takvu obavezujuću listu i sastavila, prekršila bi i zakone i standarde, na primer one o slobodi informisanja. Ovom prilikom deo KDS operatera pokazao je dozu nezrelosti priznajući da nisu u stanju da bez obavezujućih smernica sami procene kakav je program prikladan za dane žalosti.

U toj priči, međutim, ni RRA nije pošteđena svake odgovornosti. U Srbiji posluje osamdesetak kablovskih operatera koji imaju odobrenja Agencije za telekomunikacije, što je vrsta tehničke dozvole. Što se tiče sadržaja koji se nudi na kablu, nijedna KDS kuća još nema odgovarajuću dozvolu od RRA koja po zakonu izdaje licence svim emiterima. Razlog tome je što još nema odgovarajućeg pravilnika koji bi regulisao i to pitanje.