Кабловски неспоразуми

Кабловски оператери у Србији, пре свега они са највећим бројем претплатника, очигледно се нису баш најбоље снашли у данима жалости због смрти патријарха Павла. У ситуацији каква је ова и када треба брзо реаговати, КДС дистрибутери нашли су се пред задатком да своју програмску понуду прилагоде времену жалости. Учинили су то тако да су привремено искључили не само канале који углавном нуде музику, забаву и слободније садржаје већ се на списку „неуклопивих” нашао и низ страних програма из суседних земаља.

Поред осталог, обустављено је емитовање ХРТ-1 и ХРТ-2, ТВ Црне Горе, Фокс лајфа, ОБН, Би-Би-Си прајма и низа других, већ у зависности које програме поједини КДС оператери имају у својим пакетима. С друге стране, после ове брзопотезне селекције опстали су канали попут ТВ-1000 која емитује филмове, а после поноћи и оне порнографске.

Део јавности у овом прекрајању програма видео је и неизбежни прст политике, потврду да су канали из нашег суседства угашени из неких нарочитих разлога, израз некоректности према припадницима других народа и народности који прате ове програме... О тој теми расправљао је и скупштински одбор за културу и информисање. Суочене са критикама на свој рачун, кабловске куће правдале су се да су само поступиле по налогу Републичне радиодифузне агенције. Тој државној институцији, која је задужена за надзор над радом свих емитера, замерили су да им није доставила прецизна упутства које канале да гасе, а које не, већ је све препустила њиховој процени. У РРА одбијају кривицу за пропусте и негирају да су донели било какву обавезујућу одлуку, већ су емитерима само проследили обавештење о одредбама Закона о дану жалости, уверени да многи и не знају шта тамо пише. У поменутом допису емитерима се препоручује да „уместо хумористичких, забавних фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком емитују музику и емисије прикладне дану жалости”.

У добро уређеном радиодифузном систему оваква препорука била би довољна и тешко је замислити да би неки КДС дистрибутер тражио да му државна агенција пропише листу пожељних и непожељних канала или понаособ наведе које емисије треба пуштати, а које избегавати у дане жалости. Да је којим случајем РРА неку такву обавезујућу листу и саставила, прекршила би и законе и стандарде, на пример оне о слободи информисања. Овом приликом део КДС оператера показао је дозу незрелости признајући да нису у стању да без обавезујућих смерница сами процене какав је програм прикладан за дане жалости.

У тој причи, међутим, ни РРА није поштеђена сваке одговорности. У Србији послује осамдесетак кабловских оператера који имају одобрења Агенције за телекомуникације, што је врста техничке дозволе. Што се тиче садржаја који се нуди на каблу, ниједна КДС кућа још нема одговарајућу дозволу од РРА која по закону издаје лиценце свим емитерима. Разлог томе је што још нема одговарајућег правилника који би регулисао и то питање.