Hongkuver

Gledam kalendar i razmišljam. Petnaest je godina da živim na Zapadu. Nema „zapadnijeg“ zapada od ovoga, jer ispred mene je voda, a nakon toga Istok. Dobežala sam tog oktobra daleko, što sam dalje mogla, od ludila u kome se raspala moja zemlja. Dobro, da se ne lažemo, ostala bih ja bila u Evropi da je postojala neka zemlja koja je nudila tako dobre uslove novim useljenicima kao što je to radila Kanada. No, znajući da bih uvek bila građanin drugog, a bogami i trećeg reda, kada saznaju odakle dolazim, odlučila sam se na ovako jedan drastičan korak i preselila se na drugi kontinent, na zapad Zapada.U Vankuver.

Vankuver ima mnogo zelenila i priroda je jako lepa. Šume, jezera, planine, okean. Vankuver je prelep kada ne pada kiša. Nažalost, kiša pada osam do devet meseci godišnje. Ali, dobro, ne bi bilo tako lepo i zeleno da ne pada, zar ne? Meštani se ponose činjenicom da je ovo jedini grad u kome se možete skijati i plivati u istom danu. Ne znam, ja nisam pokušala, ali mislim da je moguće. Činjenica je da je predivno biti na planini iznad grada, recimo Cypress Mountain, samo 30 minuta od centra grada, udisati sveži planinski vazduh i polako se spuštati ski stazom a dole, ispred vas, Vankuver kao na dlanu i sunce koje se ogleda u Pacifiku pre nego što uroni u njega.

Ali, ne može se živeti samo od lepote, mora i da se radi. Krenem ja da tražim posao. Obzirom da sam došla sa tečnim znanjem engleskog jezika, problem nije predstavljao engleski nego kineski jezik. Da, dobro ste pročitali. Ne, čak ni francuski, nego kineski. Elem, tih godina u Kanadu su dolazile desetine ili čak stotine hiljada bogatih Kineza iz Hong Konga i Tajvana, koji su se plašili da će izgubiti bogatstvo kada ih preuzme Kina. Tako su oni dolazili sa ogromnim sumama novca, kupovali nekretnine (što je dovelo do velikog skoka cena) i kanadske kompanije su počele da trče za njima, želeći ih za svoje klijente, što je valjda i normalno. Vankuver se i zbog njih popularno u slengu zove „Hongkuver“

E, sada se tu pojavljujem ja, onako još zbunjena, i pokušavam da smislim šta bih to volela da radim, obzirom da je moj posao u Beogradu bio usko vezan za te prostore i nije bio prenosiv ovamo. Kada sam rešila da se preselim u Vankuver bila sam spremna da počnem od nule i to mi nije predstavljalo problem. A pošto sam oduvek volela da putujem, napravim ja rezime, istaknem i nekoliko jezika koje sam govorila (ne, ne radi se o srpskom ,hrvatskom i bosanskom) i zaređam po avio- kompanijama. Smislila sam da bi bilo dobro da počnem kao službenik na šalteru, pa da se polako penjem na neku bolju poziciju, a sve to uz dobre beneficije i besplatne letove po svetu.

I tako, krenem ja da tražim posao gledaju oni moj rezime, klimaju glavom, komentarišu kako je impresivan, lepo, odlično. Poradujem se ja, osmehujem se sa nadom, tek čujem pitanje:

-Sve je ovo sjajno ali niste napisali da li govorite i mandarin?

- Ne – osmehnem se ja.

- Ahaa, a onda kantoniz? – gospođa iz personalnog nastavlja a ja odmahujem glavom.

- Možda japanski, onda? – sa nadom me pita.

Tu se ja već ljutnem, i dođe mi da je prodrmam. Već sam napisala koje jezike govorim, zar tri jezika pored engleskog nisu dovoljna?

Uglavnom, zahvali se meni gospođa i reče da joj je jako žao ali da oni trenutno traže ljude sa znanjem nekog od pomenutih jezika. Zahvalim se i ja i pođem dalje. I svugde bude ista priča.

Nakon treće odbijenice, uhvatio me jed..

- Čekajte malo- pomislim ja – ja sam bila ubeđena da sam aplicirala u kanadskoj ambasadi u Kneza Miloša, a ne u kineskoj, na Novom Beogradu. Mene je društvo zezalo da ću morati da učim francuski, koji mi nekako nikada nije išao. Nisam nikako mogla da izgovorim kako treba određene glasove, a i gramatika je poteška. Ali, ja sam bila spremna da zbog boravka u Kanadi učim francuski bez problema, a sada se ispostavilo da mi je potreban kineski. Ne, na to već ne pristajem.

....

I za kraj, mala lokalna zanimljivost. U poslednjih desetak godina je sklopljen poveći broj brakova naših muškaraca sa Kineskinjama i Filipinkama. Obrnutih primera nema i inače nisam videla više od jednog ili dva para gde su Kinezi sa belim ženama…Naši su se podelili u dva tabora, za i protiv tih snajki iz Azije i tema je sjajan povod za diskusije.... Toliko za ovaj put, pozdrav iz Hongkuvera!