Godina proboja u „top tri”

Kragujevac – Ove godine smo, uprkos krizi, uradili dosta, sledeće ćemo još više – osnovna je poruka mnogobrojnih izjava gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, kojima je sumirao učinak lokalne samouprave u 2009, koju je obeležio dolazak „Fijata“, odnosno potpisivanje aneksa ugovora sa kojim je u Kragujevac stigla prva opipljiva investicija, vredna 100 miliona evra.

Iako je reč o prvorazrednom državnom poslu, gradonačelnik Stevanović s pravom može da bude zadovoljan, jer je gradska uprava u tom pregnuću imala značajan udeo: „Fijat“ je oslobođen svih lokalnih poreza i dažbina do 2018, a doneta je i odluka o formiranju slobodnih bescarinskih zona.

Jedna od tri zone je i Korman polje nadomak grada, koje će tokom naredne godine, i to u prvih šest meseci, morati da bude pripremljeno za dolazak „Fijatovih“ kooperanata. Lokalnu upravu čeka veliki posao na infrastrukturnom opremanju ove ledine, kroz koju mora da prođe i putna i energetska mreža. Ovaj projekat, kao i svi koji su vezani za „Fijat“, neće moći da bude ostvaren bez finansijske podrške Vlade Srbije, koju Stevanović, uzgred budi rečeno, često kritikuje zbog „beogradizacije Srbije i centralizacije vlasti“.

Da bi Kragujevac po značaju postao „drugi, eventualno treći grad u Srbiji“, što je već godinama želja gradonačelnika Stevanovića, Vlada Srbije će morati da novčano podupre i niz drugih projekata, od autoputa ka Koridoru 10, do nove železničke linije ka Lapovu, kao i izgradnju južne i severne obilaznice, bez kojih će prolazak „Fijatovih“ šlepera kroz Kragujevac biti gotovo nemoguć.

To je, otprilike, ono najvažnije kad je reč o „Fijatu“. A, kada se govori o lokalnim investicijama, valja podsetiti da su lane iz planova gradske vlasti precrtani dugo očekivani i najavljivani pokriveni bazeni, ali i preko potrebna nova zgrada Hitne pomoći. U ovoj godini, ta dva objekta su svrstana u „prioritete prvog reda“, kako to kaže gradonačelnik Stevanović.

U prethodnoj godini dosta se govorilo i o novoj autobuskoj stanici, novom vatrogasnom domu, kao i o ulaganjima velikih investitora, poput „Plaze“, „DIS komerca“, „Super Nove“, „Globala“, „Tempa“, Nelta“, TUŠ-a i „Merkura“... Osim „Plaze“, koja je počela pa stala, te „Nelta“ i „Tempa“ koji su „zaboli tek prvi ašov“, niko od pomenutih nije krenuo sa izgradnjom svojih poslovno-stambenih objekata, iako su ugovori o zakupu zemljišta potpisani još pre tri ili četiri godine. Pored svetske ekonomske krize, gradska vlast je kao kočničare realizacije investicija najčešće žigosala već poslovične imovinsko-pravne zavrzlame.

Za sada, nije poznato da li je izgradnja Teniske akademije Novaka Đokovića, kao i bioskopa Emira Kusturice u renesansnom ambijentu stare Topolovnice, planirana za ovu ili neku narednu godinu, ali i bez toga mnogi od svojevremeno gromoglasno najavljivanih planova i projekata već su dobrano odležali u fiokama nadležnih u gradskoj vlasti. I pored toga, gradonačelnik Stevanović tvrdi da lokalna uprava ne odustaje od njih.