Ko ne plati za most, platiće za ćupriju

Poput hleba od tri dana, „Gazela” se kruni već mesecima, godinama... U čorbu se može udrobiti koliko je krta, rekli bi cinični i neobavešteni. Sa solidno zarđalog mosta nedavno su počeli „spontano” da otpadaju pogolemi komadi betona i gvožđa, a umalo da popadaju i ljudi kada je jednog mraznog januarskog jutra autobus gradskog prevoza provalio ono što je nekad bila ograda i „provirio” preko ruba ćuprije.

Da je sirotoj „Gazeli” dogorelo do nokata postalo je jasno u trenutku kada je naprsnuće nosača kolovoza otkriveno na nizvodnoj strani mosta. Ruku u vatru prvi je morao da gurne Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, jer mu je radno mesto tako nalagalo. Isturen pred rafal pitanja, uspeo je da apsorbuje dobar deo panike i objasni ono što su svi već znali – da „Gazela” četiri decenije nije održavana i da će popravka sada koštati dvaput skuplje nego pre tri godine kada je sa evropskim bankama dogovoren kredit za rekonstrukciju.

Rečju, ko ne plati za most, platiće za ćupriju. Duplo. I kamatu na duplo.

Da pridrži krompir, Drobnjaku su u pomoć pritrčali političari. U međuvremenu se desetak automobila nanizalo na rupe u smeru ka gradu, polomivši točkove i trapove. Uz uvek otvoren međupartijski front, predstavnici naroda (ponovo) zaratiše i na liniji lokal – republika. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić samouvereno je na sednici Odbora za saobraćaj objavio kako je most bezbedan, ali tog jutra očigledno nije stigao da prelista „Politiku” u kojoj direktor preduzeća neposredno zaduženog za održavanje mosta apeluje da teška vozila ne bi smela na saobraćajnicu ni po završetku popravke.

U naletu menadžerske odlučnosti, gradonačelnik Dragan Đilas ustao je i protiv evropskih bankara koji su povlačenje zajma uslovili zbrinjavanjem Roma iz nehigijenskog naselja ispod mosta u čvrste kuće. Naći ćemo pare na drugoj strani, povikao je tada, ali nije baš precizirao gde se ista nalazi i da li „Gazela” može da sačeka dok ne stignemo do nje.

Među direktorima Evropske banke za obnovu i razvoj istovremeno je zavladala akutna epidemija milosrđa, pa je bord bankara najavio da će u Beograd doleteti nekoliko dana ranije kako bi napisao izveštaj o Akcionom planu za raseljavanje Roma, i četrdeset godina zapuštanom mostu uštedeo koji minut. Istina, bankari ne rekoše da li će aminovati plan, već samo da će „odluku” doneti do 15. marta.

„Biser” raspre oko mosta predstavlja jedno od objašnjenja gotovo neobjašnjive činjenice da je popravka objekta za tri godine poskupela duplo, iako se stanje mosta istovremeno pogoršalo „tek” za 25 odsto. Izjava je nadležnih u republičkoj vlasti, da je krivac za to skok cene čelika na svetskom tržištu. Ne treba, međutim, mnogo vremena da se u arhivi pronađe nedavno izgovorena rečenica njihovih partnera iz gradske uprave da će podizanje mosta preko Ade Ciganlije verovatno pojeftiniti jer cena čelika na svetskom tržištu, eto sreće, opada.

Ćorsokak je, veli Kundera, mesto najboljih inspiracija.