Psihološki ugovor važniji od predbračnog

Brak je ugovorni odnos dvoje ljudi i kao takav je regulisan zakonom o braku. Ali nikakav pravni ugovor ni izdaleka ne može obuhvatiti sve dimenzije tako složenog odnosa kao što je to odnos dvoje ljudi koji se vole. I zato su odnosi dvoje ljudi uređeni jednim važnijim, ali daleko manje jasnim ugovorom. Reč je o psihološkom ugovoru koji između sebe partneri sklapaju, svesno i nesvesno, u prvim fazama razvoja veze. Ovaj psihološki ugovor se ne definiše samo rečima, već daleko više ponašanjem, sledom akcija i reakcija dvoje ljudi. Njime dvoje ljudi zajednički određuju kakav će odnos imati, koja partnerova ponašanja ih oduševljavaju, koja su prihvatljiva, a koja su im neprihvatljiva.

Ovaj ugovor se ne definiše odjednom, već ga par „piše” tokom izvesnog perioda upoznavanja. I zato svaki put kada se u odnosu pojavi nešto novo, od reakcije onog drugog će zavisiti da li će se to ponavljati, da li će postati prihvatljiv obrazac u datom odnosu. Na primer, ako muškarac u nastupu neopravdane ljubomore išamara svoju devojku, a ona olako pređe preko toga jer je to shvatila kao dokaz njegove ljubavi, verovatno će oni imati takav odnos u kojem je na psihološkom nivou dogovoreno da je ljubomora poželjna, a fizičko nasilje prihvatljivo.

Ranije se zbog jasno definisanih polnih uloga mnogo šta podrazumevalo jer je bilo određeno društvenim ugovorom, ali danas to više nije slučaj. Zbog toga je danas psihološki ugovor sve važniji. Što dvoje manje podrazumeva u odnosu, to bi trebalo da više i otvorenije razgovaraju o odnosu. Kada par ima probleme drugi izbegavaju da se mešaju jer poštuju intimu para. Ni država ne želi da se meša: kada jedno želi da raskine pravni ugovor, da se razvede, država ne ulazi u to ko je kriv, već se imovina stečena u braku po automatizmu deli napola. Iz tih razloga i kod nas je sve popularniji predbračni ugovor kojim se štiti buduća imovina u slučaju da dođe do razvoda.

Psihološki ugovor je važniji od predbračnog, jer ako je on dobar, neće biti potrebe za predbračnim. I zato je veoma važno da ljudi koji ulaze u ozbiljnu vezu jasno i otvoreno razgovaraju o tome šta tačno očekuju od partnera, veze i života. Šta hoće da daju, a šta žele da prime? Naravno, i šta nikako ne žele.

Većina ljudi se menja polako, ali se tokom vremena te male promene sliju u jednu veliku. I zato je dobro da parovi koji su dugo zajedno svake sedme godine preispitaju ugovor na kojem je zasnovano zajedništvo, da ga potvrde, dopune i izmene. Novi dogovor koji je dovoljno dobar za oboje vezu obnavlja energijom i živošću.