Nepristojna ponuda

Ukoliko uđemo u NATO Rusija će priznati Kosovo. A kad to učini Rusija, učiniće i ostali – i ni na koji način nećemo moći da zadržimo formalni suverenitet nad našom pokrajinom. Ako se dobro sećam, slične poruke dobijali smo od pojedinih domaćih političara u minulih nekoliko godina, dok su nas uveravali da je sklapanje energetskog aranžmana sa Moskvom „biti ili ne biti” za Srbiju i očuvanje Kosova.

Sada čujemo da je „biti ili ne biti” NATO, i to iz usta ruskih, a ne srpskih političara. Ucena, nepristojna ponuda, poručuju pojedini prozapadno orijentisani srpski političari. Neće biti da je tako. Prava je istina da Rusija, kao i svaka druga država, gleda svoja posla i svoje interese. Trenutno je u klinču sa NATO-om i u interesu joj je da očuva uticaj na Balkanu, gde joj je Srbija ključni partner. Naravno, ključnog saveznika ne želi da vidi u vojnom savezu koji je definisan kao spoljna pretnja Rusiji.

Ne brani, dakle, Rusija Kosovo za Srbiju, nego kosovsku krizu koristi za svoje interese, kao što Zapad nastoji da u regionu uspostavi poredak stvari kakav mu odgovara. Kosovo, kako proizlazi iz najnovijih poruka Moskve, postaje nevažno i, biće priznato od strane Rusije onog trenutka kada više ne bude moglo da funkcioniše kao zaloga u sučeljavanju sa Zapadom.

Šta, dakle, imamo? Sa jedne strane je Rusija koja je u stanju da nam Kosovo brani samo u UN, gde ima pravo veta, ali ne i na terenu, odnosno na samom Kosovu, gde su raspoređene trupe NATO-a i gde političari iz Srbije mogu da odu samo ukoliko se blagovremeno prijave tamošnjim vlastima koje, inače, ne priznaju. Iz toga sledi zaključak da ne može „na terenu” zaštititi ni Srbiju, od koje traži da se ponaša u skladu sa njenim interesima.

Sa druge strane su Zapad i Evropska unija, koja je naš glavni spoljnopolitički prioritet. Prioritet Brisela i Vašingtona nije, međutim, uključivanje Srbije u evropske integracije, nego stvaranje uslova za stabilnost u regionu, u kome je Srbija samo jedna država, ni iz daleka tako uticajna i moćna kao što je nekada bila. Brisel i Vašington žele da vide Srbiju u EU i u NATO-u, ali pod svojim uslovima – na kojima će istrajati.

Ni Rusija ni Zapad (odnosno NATO) ne čine ništa što se u međunarodnim odnosima smatra nedopustivim. Srbija nije u poziciji da kalkuliše sa mogućnošću da ih pobedi, i jedne i druge, i da nametne svoju volju u regionu. Uostalom, događaji sa kraja prošlog veka pokazuju da to nije moguće.

Preostalo je da se pragmatično postavimo prema situaciji i da u prvom planu imamo svoje interese, a ne nečije druge. Shodno tome, stav Rusije u odnosu na članstvo Srbije u NATO-u ne treba tretirati kao argument za zaoštravanje odnosa sa tim vojnim savezom, nego kao činjenicu koju treba uzeti u obzir pri definisanju srpske strategije. Na isti način, naravno, treba tretirati i podsticaje za ulazak u NATO.