Modeli prilagođavanja

Modeli kulturnog prilagođavanja mogu se prepoznati na individualnom i na institucionalnom nivou. U mini okruženju, kao izrazita manjina (program razvoja Topole), stranci su bili primorani da dopuste da prevladaju lokalni modeli komuniciranja (na primer, povišen ton, jaka gestikulacija i naređivanje). Tamo gde su pravila ponašanja podešena prema lokalnim "potrebama", do toga se došlo uvođenjem vertikalne hijerarhije, uz slobodnije korišćenja radnog vremena.

U razgovoru o iskustvima stečenim tokom razvoja "Hauzmajstora", osnivač i većinski vlasnik preduzeća zaključio je: "Nije moguće u jednom entitetu napraviti poslovnu kulturu izolovanu od poslovne kulture i kulture uopšte u sredini u kojoj radiš. Znači, poslovna kultura je refleksija toga što vidiš u porodici, čitaš u novinama i vidiš u gradu u kome živiš, ili toga kako su te podigli roditelji". Generalni menadžer istog preduzeća, predstavio je iskustvo "Hauzmajstora"koristeći metaforu: "Mi smo pokušali da napravimo ′šopsku salatu′ – da izmešamo novi profesionalni pristup biznisu sa crtama lokalnog karaktera".

Interesantnu "teoriju" kulture ponudio je jedan od stranih eksperata programa prenošenja institucionalne kulture u Ministarstvo poljoprivrede. Ona je zasnovana na tipologiji organizacione kulture Čarlsa Hendija primenjenoj na proces tranzicije, u kojem se u jednoj instituciji istovremeno pojavljuju oprečni tipovi kulture. U skladu s ovim konceptom, u Ministarstvu poljoprivrede prepoznaje se organizaciona kultura tipa "Apolon", proistekla iz lokalne administrativne kulture, u kojoj se insistira na hijerarhiji i formalnosti. Paralelno, zaposleni se ponašaju u skladu sa kulturom tipa "Zevs", možda proisteklom iz srpske tradicionalne kulture, u kojoj se lojalnost stavlja iznad formalnosti. Takve unutrašnje nekonzistentnosti stvaraju pukotine u strukturi institucije i narušavaju efikasnost njenog delovanja.

Postavljajući pitanje da li Srbija u svojoj post-socijalističkoj transformaciji ima dominantnu i proaktivnu "kulturu kapitalizma", autor analize ekonomskih ideja u Centru za liberalno-demokratske studije tvrdi da mnogobrojna istraživanja pokazuju da "građani Srbije ne ispoljavaju samo jednu dominantnu vrednosnu orijentaciju, već pre mešavinu polupečenih i nedovršenih vrednosnih sistema, uz suprotstavljanje starih i novih, tradicionalnih i modernih, socijalističkih i kapitalističkih, neoliberalnih i neokonzervativnih, istočnih i zapadnih, levih i desnih ideja". Prema ovom autoru, "vrednosno-politička konfuzija u glavama građana Srbije može biti objašnjena njihovom nedovoljnom informisanošću, ali što je još važnije, raspolućenošću između mukotrpne tranzicije i želje za boljim životom".

Istraživanje je pokazalo da se tenzije i konflikti pri prenošenju zapadne poslovne kulture u našu sredinu javljaju kao posledica suprotnosti između formalnih i neformalnih promena i odnosa, predstava i realnosti, kratkoročnog i dugoročnog planiranja, nametnutih obaveza i motivacija, hijerarhije i kvaliteta međuljudskih odnosa. Tenzije se takođe javljaju zbog različitih pristupa klijentima, budžetu, cenama, profitu, standardima, pravilima, poslovnom planu, radnom vremenu i mestu, efikasnosti, hijerarhiji, svojini, proceduri.

Istraživanja u okviru projekta "Kulturni dodiri u evropskoj ekonomiji i društvu nakon pristupanja Evropskoj uniji" koordiniraju Centar za političke studije Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti i Institut za humanistička istraživanja u Beču, a finansira ih Evropska komisija.

Članovi istraživačkog tima projekta iz Srbije su: Sreten Vujović, Vladimir Vuletić, Vesna Vučinić, Ildiko Erdei, Aleksandra Jovanović, Mladen Lazić, Vladimir Miokov, Slobodan Naumović, Jelena Pešić i Aleksandar Stevanović. 

* Etnolog, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu