Kustendorf – post festum

Kako je bilo? Sa stanovišta koncepcije, sadržaja i atmosfere, da se i Fest postidi.

Ideja o osmodnevnoj interakciji i prožimanju filmske mladosti –početnika i u velikom filmskom svetu već osvedočenih delatnika, u mikroprostoru Drvengrada, na 700 metara nadmorske visine u srcu nestvarno lepih krajolika Srbije, van autoputeva, gradske vreve i histerije, za pohvalu je i sa stanovišta realne potrebe o kulturnoj decentralizaciji.

Zašto bi svaki važniji kulturni događaj morao da se događa u Beogradu ili eventualno u Novom Sadu? Šta je sa kulturnim i umetničkim potrebama događajima gladnih žitelja Užica, Čačka, Mokre gore, Kremana... A upravo je njih najviše bilo među konzumentima celodnevnih filmskih i muzičkih događaja na Prvom Kustendorf filmskom i muzičkom festivalu (od 14. do 21. januara), započetog gotovo „poetskim” i krajnje nepolitičkim govorom premijera Koštunice (otuda sentenca o „drvengradskom bratstvu po talentu”), a završio se predizborno angažovanim, dvojezičnim nastupom vicepremijera Božidara Đelića (govori srpski i engleski podjednakom brzinom!), koji je, osim podrške festivalskom čelniku Emiru Kusturici, domaćim i svetskim filmadžijama obećao skorašnji filmski raj u Srbiji...

U osam burnih dana i noći, mnogoljudno „bratstvo po talentu” učestvovalo je u filmskim projekcijama, radionicama, direktnim razgovorima, etno i rok koncertima i, naravno, u đakonijama iz domaće srpske kuhinje, toplo serviranim na takozvanom večitom švedskom stolu koji je funkcionisao danonoćno, pa kad ko ogladni.

Od svega viđenog i doživljenog na festivalu najviše su profitirali studenti, njih pedesetak iz gotovo svih krajeva sveta, koji su svoja filmska znanja sticali u 12 najuglednijih filmskih škola (uključujući i naše tri), a upotpunili ih u Drvengradu u direktnim susretima i dugim razgovorima sa Nikitom Mihalkovim, Majklom Redfordom, Kusturicom, Fatihom Akinom, Eranom Kolirinom, Kristijanom Munđijuom, Razvanom Vasileskuom, Predragom Mikijem Manojlovićem.

Osam radnih dana – osam profesora, a iskustva i znanja – svakolika. Živeli su i koegzistirali kao velika i srećna porodica koja je brzo učila i pokoju srpsku reč. Znate ono: „Molim Vas, belo vino, jedan pivo i jedan medovina. Hvala”. Vazda srećni i nasmejani, nikad umorni.

Za razliku od prilježnih festivalskih hroničara koji su se zamarali već od samog posmatranja (iz prikrajka) neprestanih aktivnosti svog domaćina – osnivač Kustendorf festivala, realizator, selektor, profesor, muzički izvođač Emir Kusturica kad radi – ne staje. Valjda i nikada ne spava.