Dado je i bio u Beogradu

Sa ushićenjem i radošću sam pročitala Kulturni dodatak od 22. maja u „Politici”, jer ono što sam snažno priželjkivala od mog teksta „Dado je i ranije izlagao u Beogradu“ upravo su reakcije koje su osvanule u tom broju.

Naime, namera mi je bila da se brojni intelektualci, ljudi koji prate kulturni život i oni koji doprinose kulturnoj baštini ovog podneblja, blago prisete, i to upravo na onaj način na koji je to učinio Branko Kukić (kome istovremeno zahvaljujem i izvinjavam se za pogrešno navedeno ime).

Počastvovana sam što se gospodin Kukić oglasio i time potvrdio da je galerija Verica D & S Art tokom svojih šest godina postojanja puno značila ne samo slikarima već i piscima, misliocima i filozofima tog vremena. Pored onih koji su i danas među nama, Galerija je devedesetih godina bila misaono utočište sada već preminulim velikanima kao što su Olja Ivanjicki, Milorad Pavić, Dragoslav Srejović, Dragoš Kalajić i drugi koji više nisu u mogućnosti to da spomenu.

Galerija je puno značila i studentima Fakulteta likovne umetnosti koji su sate provodili gledajući dela Dade, Ljube i Vlade koja su, obzirom da ih nije bilo u stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti, tada mogli videti samo ako bi otputovali za Pariz.

Ipak, moram priznati da se očekivanja nisu obistinila kada je u pitanju reakcija vlasnice galerije „Haos“, iako su iznete pretnje i vređanja, nadasve, samo posledica sujete i nesigurnosti.
Blagodareći svemu iznetom, istina očigledno uvek nađe put što i tekst Branka Kukića nedvosmisleno potvrđuje. Dakle, Dado je i pre izložbe u galeriji „Haos“ imao izložbe u Beogradu, a čak je i 14. septembra 1996. godine, prvi put posle 15 godina došao u Beograd, proveo dan u galeriji Verica D & S Art što je za mene lično daleko značajnije nego da je upisao izložbu u svoju biografsku mapu.