Čehov, antropolozi i drugi

Bitef koji je na vidiku, 44. po redu – od 15. do 25. septembra – ove godine je bez uobičajenog festivalskog slogana. Ostaje, naravno, ona nezamenjiva,  poznata prateća sintagma: Nove pozorišne tendencije. Ako bismo mi nekakvim sloganom, više marketinške prirode, kratko obeležili dolazeći festival, on bi mogao da glasi: Manje naslova – više umetnosti.

Pred „izlogom” 44. Bitefa, u njegovoj elektronskoj formi, razgovaramo sa Jovanom Ćirilovim, umetničkim direktorom festivala i njegovim selektorom svih ovih dugih godina. Ovogodišnji program, kao i neke prethodne, birao je zajedno sa rediteljkom Anjom Sušom.O sloganu nam kaže kako se složio sa njenim predlogom da ga ove godine preskoče i tako provere reakcije publike. Naime, dosad je bilo i izvesnih prebacivanja da je izborom pojedinih predstava „promašena tema” zadata u tom festivalskom „podnaslovu”. Što se tiče žrtvovanja kvantiteta u korist festivalskog kvaliteta, ili za iste pare manje a bolje (i skuplje), prokomentarisao je:

–Držali smo se one britanske devize: „Nismo dovoljno bogati da kupujemo jevtine stvari”. Zato ovoga puta imamo samo deset predstava, ali za neke možemo reći da su apsolutni vrh pozorišne umetnosti danas. Takva je, recimo prelepa predstava TR Varšava T.E.O.R.E.M.A, koju je režirao i, prema delu Pjera Paola Pazolinija, filmu i romanu, napisao Gžegož Jažina. Ili, pošto se Anja Suša i ja uvek trudimo da, u dobroj tradiciji Bitefa, predstavimo i neko jako dobro novo ime, ovoga puta to je svakako Jan Lauers, sa Nidkompani iz Brisela, iz čije smo izvrsne teatarske trilogije izabrali prvu i treću dramu –  „Izabelinu sobu” i „Kuću jelena”. Dve predstave istog autora – režija, tekst, scenografija– po formi su dosta različite.

Jovan Ćirilov sa oduševljenjem govori o „Izabelinoj sobi”:

– Ova predstava belgijskog reditelja vam je kao nekakva diva asoluta. Ta sinteza više scenskih umetnosti nikog ne ostavlja ravnodušnim. Zadovoljstvo je za sve pozorišne gurmane. Lauersova glavna junaknja priča svoju antropološku priču, jer ona je to, hodajući od jednog do drugog predmeta koje je donela iz Afrike i sa Bliskog istoka. Sve to pokreće pitanja o našem odnosu prema istoriji i drugim svetovima. Pred beogradskom publikom biće jedno totalno pozorište, izuzetno spektakularno, duboko.

U ovoj selekciji veoma važan je i Čehov, i to „dvostruko”. Dolazi nam „Ujka Vanja” berlinskog Dojčes teatra, u režiji nedavno preminulog Jirgena Goša, koga naša publika pamti po senzacionalnom „Magbetu”, nagrađenom na 41. Bitefu. Njegova predstava novi je korak u tumačenju Čehova, baš kao i ona druga –„Tri sestre” moskovskog teatra Okolo i Jurija Pogrebnička, jednog od najistaknutijih ruskih reditelja savremene orijentacije. U predstavi, kojom će se završiti ovogodišnji Bitef, videćemo tri sestre, ali puta dva, u dve generacije. Dakle, ukupno šest glumica. Ovo inače nije integralno štivo, već su „Tri sestre” ispričane kroz izabrane citate iz Čehovljevog teksta. I jedna zanimljivost, u vezi sa nazivom moskovskog teatra:  Okolo na ruskom znači – pored, a teatar je upravo pored doma čuvenog Stanislavskog, prvog reditelja koji je postavljao na scenu drame slavnog pisca. Ima u tom imenu i simbolike, i lake ironije, jer oni su čitavu večnost udaljeni od Stanislavskog, što je danas trend u ruskom pozorištu: malo se od njega odmaći i nerobavati njegovim teatarskim pravilima. Ove dve predstave na Bitefu, kao i obeležavanje 150-ogodišnjice rođenja velikog pisca, dobri su razlozi i za organizovanje okruglog stola na temu „Čehov u 21. veku”.

Osim pomenutih Jažine i Goša, u septembru će beogradska publika videti i dela još nekih njima dobro znanih pozorišnih umetnika. Takav je pre svega Dušan Jovanović, koji je deo istorije Bitefa. Na festivalu daleke 1972. godine on se predstavio sa „Spomenikom G2”, a evo ga ponovo sa istim naslovom, ali ovoga put radio je, sa Janezom Janšom, koji nije političar već reditelj, duhovitu rekonstrukciju svoje nekad na Bitefu nagrađene predstave. Izvešće je Maska i Mestno gledališče ljubljansko, a na sceni će, kao i nekad davno, opet biti Jožica Avbelj. Na ovogodišnjem festivalu su i Euripidove „Bahantkinje”, koje je u Narodnom pozorištu režirao Stafan Valdemar Holm, nama dobro poznati Šveđanin.

I još malo antropologije na 44. Bitefu i – pozorišta prizora, kako je Ćirilov okarakterisao predstavu „Tužni tropi” italijanske Kompanije Virđila Sijenija iz Firence. Ona je inspirisana delom čuvenog antropologa Kloda Levi-Strosa, koji je istraživao kulture primitivnih društava. Sa svojim teatarskim istraživanja predstaviće se na festivalu i Kornel Mundruco/Ivet Biro (Budimpešta), sa „Frankenštajn-projektom”, i naša Dalija Aćin sa projektom „Ko bi hteo mamu kao moju”.