Čelo fest po ukusu publike

Ovogodišnji Čelo fest odvijao se u izuzetnoj atmosferi, mnogo mladih ljudi ispunjavalo je sve sale od početka do kraja manifestacije pozdravljajući i navijajući za svoje favorite. Publika je mogla da pronađe sebe u svakom segmentu programa, od najpopularnijih dela do onih posebnih programa domaće muzike i savremene strane u izvođenju čitavog niza umetnika, naših, ali i značajnih stranih. Ta kombinacija „sve za svakoga” očigledno je pogodila ukus posetilaca.

Nisu izostavljeni ni najmlađi i njima posvećujemo posebnu pažnju, jer su nas zainteresovali nastupom u sali Skupštine grada, ređajući svoje virtuozne tačke i pokazujući da perspektivu na ovom instrumentu posedujemo. Do sada smo u svet izvezli skoro sve čeliste koje su naše škole gajile decenijama. Svaka generacija je imala svoje asove, u sadašnjoj to je svakako Irena Josifoska(14) koja uči violončelo kod svoje majke u Novom Sadu i ispoljava nesvakidašnji talenat. Sa ogromnim uspehom je izvela Mađarsku Rapsodiju Popera, uz pratnju odlične pijanistkinje Sare Čačić. To je dete o kome se govori i koje ima veliku perspektivu.

Iako u njenoj senci, nastupio je niz vrednih i talentovanih mladih umetnika: Nevena Konjević (21)–Šuman, Fantastični komad op. 73, Ivan Jarić(17) – Paganini, fantazija Mozes, Pavle Savić (21) –Koncertna poloneza op. 14, Jovan Popović (22) – Intermeco i završna igra iz Svite za čelo solo, Jelena Ilić (16) – Čajkovski, Kapričozni komad op.62.

Iste večeri solistički resital održala je doajen među našim violončelistima, profesor mnogima, istaknuta umetnica Sandra Belić, uz saradnju Vladimira Gligorića na klaviru i Zorice Ćetković na čembalu. Neobičan izbor dela i kombinacija instrumenata krasilo je ovo veče. Sve se dešavalo u starom stilu, počev od Farkaševe Al antike, preko Pulankove Francuske svite, divnih komada A. Šnitkea (Svita u starom stilu prerađena za čembalo i čelo), do Pulankove Sonate op. 143 i nekoliko uspelih biseva (Ravelove muzike). Sandra Belić ima svoju snažnu ličnost, harizmu i neverovatan odziv i poštovanje slušalaca. Izvanredni mladi pijanista Vladimir Gligorić upotpunio je sadržajem i virtuozitetom interpretaciju, a Zorica Ćetković je nadgradila sve što se na čelu pripovedalo.

Festival je završio simfonijski orkestar Camerata serbica koji je pratio tri velika koncerta, Davidova, Sen Sansa, i najlepšeg od svih, Dvoržakov u ha molu. Troje solista, sasvim različitih priroda, imali su svoje blistave trenutke, posebno Nemanja Stanković, dok je Dragan Đorđević toliko žurio, agresivnim tonom izviravao nemoguće, da nam se činilo da ostaje bez samokontrole. A Sen Sans je tražio poeziju i senzibilnost. Takve osobine nesumnjivo poseduje Kristijan Pjer La Marka, ali su se one utapale i nisu došle do potpunog izražaja u gromoglasnim, neizbalansiranim i grubim upadima orkestra koji ga je pokrivao. Posebno je razočarao početak drugog stava sa preglasnim fortem duvača, koje je odmah demantovala deonica čela, lirska, intimistička, ispevana. Orkestar je vodila graciozna Biljana Radovanović i, reklo bi se, ni stavom ni zahtevima, doprinela stalnoj grmljavini sa scene.