Privrednici „za” i „protiv” Dinkićevog popuštanja kaiša

Ideja „kešom protiv krize” koja je ministra Mlađana Dinkića posvađala sa Međunarodnim monetarnim fondom juče je zavadila i privrednike. Dok jedni u Dinkićevoj nameri da odmrzne plate i penzije vide dobru ideju preduzetničkog duha, drugi kritikuju ministra jer prepisuje stavove nobelovca Pola Krugmana. Ne može za sve da važi isto pravilo, kažu jedni. Osnovna ekonomska logika ista je i u Srbiji i u Americi, odgovaraju drugi.

Mirko Todorović, direktor konfekcije „Todor”, tako Dinkićevu ideju ocenjuje kao vrlo dobru, jer, kako kaže, subvencionisani krediti privredi neće imati nikakvog efekta ukoliko robu koju proizvode nema ko da kupi jer je tražnja mala.

– U Srbiji je prisutan kritizerski odnos prema svemu. Stalno slušamo šta stručnjaci, koji nikad nisu zasukali rukave i uradili nešto konkretno, predlažu kao spasonosno rešenje. Najviše volim kad ih čujem kako treba povećati izvoz i podići konkurentnost privrede. A ja ih pitam: kako? Još nisam čuo taj odgovor. Možda je bolje da prvo vidimo šta mi u Srbiji možemo da proizvedemo, umesto da uvezemo. Da zamenimo bar deo robe iz uvoza. Jer, ne može Mirko Todorović robu danas da počne da proizvodi i odmah da je izveze. Nego prvo mora da se dokaže na domaćem tržištu. Da „začepi” neke rupe u uvozu dečje garderobe, na primer. Pa tek onda da počne da izvozi – uveren je Todorović.

Nemanja Popov, direktor „Centroproizvoda”, ne misli tako. Podseća da smo kao država počeli da stežemo kaiš, jer trošimo više nego što imamo.

– Dinkićeva namera je da se kaiš postepeno popušta. Ako će deficit u budžetu ove godine biti 4,75 odsto, pitam se koji ćemo mi to kaiš da popustimo. Onaj koji nemamo? Odakle nama prostor da popuštamo kaiš. Država svoje poteze treba da uskladi sa tržišnim realnostima. Ne mogu ja kao privrednik neracionalno da se ponašam, povećavam troškove, ako mi tržište šalje drugačije signale – uveren je Popov.

Na konstataciju da se Dinkić zalaže i da u budžetu za sledeću godinu ostanu subvencionisani krediti za privredu naš sagovornik odgovara:

– Dotacije razvoju imaju smisla samo ako se koriste za razvoj. Ali ako su namenjene već prezaduženim preduzećima, koja nisu bila racionalna sa svojim parama, onda ne može da se očekuje da će ona biti efikasna kada je reč o tuđem novcu. To su bačene pare i samo održavanje iluzorne situacije. Teško je kroz budžet održavati socijalni mir. Znate, ako je dno u čaši šuplje, koliko god da sipate nećete uspeti da je napunite – kaže Popov, koji Dinkiću zamera to što se poziva na autoritet Pola Krugmana.

Nije dovoljan argument u diskusiji samo potegnuti zvučno ime, jer ne važe za sve zemlje ista pravila, dodaje.

Miroslav Miletić, direktor Koncerna „Bambi-Banat”, pozitivno ocenjuje zalaganja Mlađana Dinkića.

– Normalno je da ideja preduzetničkog duha dođe iz usta ministra ekonomije. Nema proizvodnje ni razvoja bez potrošnje. Pad tražnje je ograničavajući faktor. Ne možemo sopstveni rast graditi na padu drugih. Nama će biti dobro tek kada celo tržište počne da raste. Ne vidim drugi metod da se pospeši potrošnja. Niti mislim da je dobro ukinuti subvencionisane kredite u trenutku kad je dvostruko više nelikvidnih preduzeća nego prošle godine – kaže Miletić i dodaje da i za Srbiju i za Ameriku i kod najmanjih i kod najvećih u osnovi vladaju isti ekonomski zakoni.

Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara”, sa druge strane strahuje da bi podsticanje tražnje pre stimulisalo prodaju robe iz uvoza, nego domaće robe.

– Kad dobijaju neočekivane iznose, građani obično kupuju trajna potrošna dobra, kao što su kućni aparati. Ogroman procenat te robe dolazi iz inostranstva. To će pogoršati spoljnotrgovinski deficit – strahuje Radun.

On, inače, podržava Dinkića u nameri da sledeće godine u budžetu ostanu subvencije privrednicima, jer bez toga ne bi preživeli.

A. Nikolić