Protivgradna bajka

Bila preko seoskog potoka, nadomak Ivanjice, stara ćuprija. Brvna istrulila, ponegde i prolomljena. Naišao po pomrčini starac Đorđe S., vraćao se sa krsne slave, i kad je nagazio na ćupriju, noga mu proletela kroz provaljena brvna, za nogom i on. Sutradan su ga našli mrtvog u vodi potoka. Potom je vlast na istom mestu izgradila betonski most. Kasno za Đorđa, ali na vreme za potomke.

U Srbiji je podosta takvih „ćuprija”. Još su nam pred očima slike poplava na jugu Srbije, oko Kraljeva i drugde. A decenijama se zna da su prirodne obale reka i potoka nemoćne pred „provaljenim nebom”. Ledena tuča, bezmalo, postala je svakodnevna atmosferska padavina, čas u jednom, čas u drugom delu zemlje. I nije od juče, da bismo se čudili i pitali šta da činimo.

Prošlog vikenda grad je opustošio letinu u selima oko Suvobora. Najviše u najvećem selu Pranjani (pre toga su dva puta stradali Lipovac i druga gružanska sela). Povod da se premijer Cvetković, prekjuče, uputi u Pranjane. Sigurno s mišlju da se, umesto konstatacija štete i drešenja budžetske kese pred ojađenim ratarima, najzad mora učiniti više.

A strelci? Ništa, jer je izostao nalog Radarskog centra „Bukulja” i Republičkog hidrometeorološkog zavoda da „pucaju” u oblake. A i da je naloženo, imali su tek raketu-dve po lansirnoj rampi. Normativ je da svaka stanica ima na lageru po 12 raketa; za 1.650 stanica u Srbiji to je 20.000 raketa. Ali, nema. U proleće su za to tražene pare, a odgovoreno je da para nema. Zato i direktor RHMZ prekjuče izjavi da sada ima 2,2 rakete po stanici i „da je 270 stanica na nuli”. Avaj, ni protivgradne rakete nisu pouzdane. Kažu da kad se oblak nadvije, malo je vajde od „pucnjave” ispod njega. Tek gađanjem oblaka nad Drinom, brani se suvoborski kraj, dok se s Ravne gore štiti Kragujevac, 70-80 kilometara istočno.

I sad, šta da se radi? Molitve i povorke „dodola” po njivama i voćnjacima teško da mogu pomoći. Premijer je u Pranjanima nagovestio vladine poteze. Prvo, protivgradna zaštita će se iz RHMZ premestiti pod kapu MUP-a. Drugo, uvešće se obavezno osiguranje letine (40 odsto premiju finansira vlada, 60 odsto osiguranik). Treće, razmotriće se nabavka zaštitnih mreža, onakvih kakvima u Grčkoj i Makedoniji štite vinograde, i to uz subvenciju države. Četvrto, budući da su rakete nepouzdane, sa Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom će se povesti razgovori o zajedničkoj zaštiti od grada uz pomoć prskanja oblaka hemijskim supstancama iz aviona.

Samo da nam ideje ne usahnu kad zađemo u jesen, pa da sve sliči onoj priči o psu koji se, skupljen na mrazu u loptu, zaricao da će na leto da pravi kuću, a kad se na vrućini istegao koliko je dug – odustade.