Liht roze mleko

Da li bi bilo bolje da je prehrambena kompanija „Dunav hrana grupa” početkom 2010. godine dala individualnim proizvođačima više dinara za otkupnu cenu sirovog mleka. Da, jer bi onda oni više zaradili, bili bi zadovoljni i ne bi sada pretili da će da blokiraju puteve i prosipaju mleko. Tako izgleda krunski dokaz ministra poljoprivrede u krstaškom obračunu sa investicionim fondom „Salford”, vlasnikom „Dunav hrana grupe”, koga država (u liku i delu ministra) optužuje za aktuelne tržišne nevolje s mlekom jer nije izašao u susret mlekadžijama.

Pogledajmo sada drugu stranu. Da je „Salford” obradovao individualne proizvođače mleka i podigao im cenu sirovog mleka u otkupu, moralo bi da poskupi konzumno mleko (ono koje potrošači kupuju u prodavnici). To bi izazvalo bes potrošača i pothranilo „inflaciona očekivanja”. Bunili bi se uglavnom oni sa skromnim primanjima kojima svaki cenovni poremećaj hleba i mleka izaziva hiperinflaciju u kućnom budžetu. Pošto vlada sebi ne sme da dozvoli „bes naroda”, morao bi da reaguje ministar trgovine i da prerađivačima mleka (kao i Uniji pekara) ponudi „sirovo mleko iz robnih rezervi” kako mleko ne bi poskupelo u prodavnicama.

Slične probleme i dileme država, vlade i ministri poljoprivrede imaju već nekoliko godina unazad – kako da se dopadnu i individualnom poljoprivrednom proizvođaču (svejedno da li pšenice, kukuruza, jabuka, malina, svinja, junadi...) i potrošaču. Rešenja su bila takva da je svakog leta i jeseni neko od tih proizvođača blokirao puteve, mostove i ulaz u zgradu vlade u beogradskoj Nemanjinoj ulici.

I ovogodišnji protest mlekadžija samo je potvrda, ne pogrešne, nego odsustva bilo kakve državne strategije za poljoprivredu. Da bi se ta činjenica gurnula pod tepih, „Salford” se zgodno namestio kao krivac koga treba „proterati” iz Srbije i dovesti „Danone” (kao da je „Danone” kolo časnih sestara, a ne firma koja posluje da bi zaradila profit).

Nervoza i čelična državna ruka ministra poljoprivrede potvrđuju da je, opet svojom krivicom, izabrao ulogu cvrčka (a ne mrava). Da je slušao dobronamerne savete „sa zemlje” ne bi sada morao da „žanje” nestašicu mleka.

Već danas može se predvideti da će protesta „nekih” nezadovoljnih seljaka biti i iduće i 2012. i svake sledeće godine dok god proizvođači hrane budu plaćali litar dizela isto onoliko koliko ga plaćaju vlasnici džipa „audi” ili „kajen”. Na tu anomaliju se ukazuje godinama, ali niko neće da je reši.

I ova nestašica mleka pokazuje da država populističkim silovanjem tržišta niti uređuje poslovni i socijalni ambijent, niti stiče naklonost preduzetnika i siromašnih. Mleka neće biti više na tržištu koliko god se država (Ministarstvo poljoprivrede) trudila da, posle udara na nezavisna kontrolna tela, stavi pod kontrolu i nezavisna regulatorna tela. Zar je Komisija za zaštitu konkurencije postala filijala Ministarstva poljoprivrede da ono prenosi javnosti njena saopštenja i da joj deli zadatke.