Pomirenje u Meki

Palestinci su se pomirili u Meki. Lideri rivalskih palestinskih organizacija, Fataha i Hamasa, Mahmud Abas i Kaled Mešal potpisali su sporazum o prekidu sukoba i formiranju zajedničke vlade. Svedok pomirenja bio je domaćin palestinskog samita saudijski kralj Abdulah.

"Stvoreni su uslovi da prestanu patnje našeg naroda", "Kunemo se bogom i obećavamo našem narodu da ćemo poštovati ovaj sporazum", poručili su iz Meke Abas i Mešal.

Palestinci su oduševljeno i bučno pozdravili dogovor Fataha i Hamasa nadajući se da su konačno uspeli da pobede sebe kada već ne mogu Izrael.

U svetu su reakcije bile mnogo uzdržanije. Niko više slepo ne veruje sporazumu na papiru čak i kada je on sročen u svetom islamskom gradu. Svi očekuju konkretne palestinske poteze a već se čuju i novi zahtevi. Bliskoistočni kvartet velikih: UN, SAD, EU i Rusija hitro je reagovao saopštenjem u kojem se pozdravlja dogovor Hamasa i Fataha ali se i traži da Palestinci zvanično priznaju Izrael.

I tu se priča vraća na početak. Niko, verovatno, ne zna sasvim tačno koliko je na Bliskom istoku potpisano mirovnih sporazuma sličnih ovom poslednjem koji je parafiran u Meki. Rezultat je poznat – region je i dalje bliži ratu nego miru što pesimistima daje povod da ozbiljno sumnjaju u domete i rezultate najnovijeg palestinskog dogovora.

Ono što, ipak, ohrabruje jeste činjenica da se na Bliskom istoku trenutno više pregovara nego puca. Odmah posle okončanja palestinskog samita najavljen je novi značajan sastanak. Dogovoreno je da se 19. februara za istim stolom okupe izraelski premijer Ehud Olmert, palestinski predsednik Mahmud Abas i američki državni sekretar Kondoliza Rajs.

U ovom trenutku razlog da zadovoljno trlja ruke ima samo Saudijska Arabija. Pustinjska kraljevina uspela je u posredničkoj misiji pomirenja zavađenih Palestinaca čime se zapravo uspešno vratila na regionalnu političku scenu.

Posle godina defanzive Rijad je, slažu se analitičari, pronašao način da barem u jednoj epizodi parira glavnom takmacu – Iranu.

Saudijsko–iransko nadmetanje traje već decenijama – od 1979. godine i dolaska ajatolaha Homeinija na vlast u Teheranu. Dve islamske države: šiitski Iran i sunitska Saudijska Arabija od tada se uporno "tuku" za vodeću ulogu u muslimanskom svetu i prevlast u regionu od Sredozemnog mora do Indijskog okeana.

Palestinsku rundu sada je dobio Rijad ali su još otvorena dva druga fronta: u Libanu i Iraku. U Libanu Saudijska Arabija podržava sunitskog premijera Fuada Sinioru, Teheran otvoreno pomaže radikalnom šiitskom Hezbolahu. Iran to čini oružjem, obučavanjem boraca, slanjem fanatika spremnih da se bez razmišljanja žrtvuju za islamsku stvar. Saudijska Arabija je prefinjenija, uglavnom se oslanja na snažne finansijske injekcije.

U Iraku je situacija još komlikovanija. Tamošnji šiiti i suniti, tačnije ekstremisti iz njihovih redova, gotovo da su digli ruke od otpora stranom okupatoru okrenuvši se međusobnom terorisanju. I jedni i drugi ne broje žrtve, nasilje je dobilo toliki zamah da je zemlja gurnuta u haos što je dovelo Irak na ivicu građanskog rata. U pozadini šiitska i sunitska matica – Iran i Saudijska Arabija – povlače konce i ne pokazuju nameru da se povuku.