Enigma o ubistvu jermenskog novinara

„Sramota”. Tako je reagovao najtiražniji list u Turskoj „Milijet” kada je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu jednodušno ocenio da su turske vlasti krive što je ubijen Hrant Dink, novinar jermenskog porekla, urednik istanbulskog lista „Agos”.

To je javni šamar na obrazu Turske koji će sigurno još dugo da bridi.

„Jasno je da su policija i pripadnici službi bezbednosti – na tri mesta – unapred znali da se sprema ubistvo, ali nisu učinili ništa da to spreče”, zaključili su delioci pravde u Strazburu. Oni su takođe kritikovali Tursku što u ovom slučaju nije branila pravo novinara da javno napiše svoje mišljenje.

Zvaničnici u Ankari su pognute glave primili opore reči iz Strazbura. U MIP-u su samo rekli da se neće žaliti i da će preduzeti mere da se nešto slično ne bi ponovilo. Porodici Hranta Dinka (53) ništa, pa ni zakasnela gorka istina, ne može da digne iz groba oca, supruga i sina. Škrto su primili presudu u kojoj stoji i da turska država treba da im plati naknadu od 100.000 evra kao i sudske troškove pošto je familija vodila postupak u Strazburu.

„On je bio nevin. Ova presuda je potvrdila da je bio u pravu”, kratko je izjavila Dinkova supruga Rakel. Porodica će dobijene pare dati u dobrotvorne svrhe za razvoj školstva.

Sud je potvrdio ono u šta se od prvog časa sumnjalo. Ključno pitanje i dalje čeka odgovor: ko je, zaista, ubio novinara Dinka. Posle odluke sudija u Strazburu jasno je da to nije samo Ogun Samast (17), koji ga je u po bela dana, 19. januara 2007. godine, izrešetao ispred redakcije „Agosa”. On je, to su i kamere zabeležile, tri puta povukao oroz, ali još nije utvrđeno, bar zvanično, koje su to mračne sile, u nekom budžaku, odlučile da taj novinar mora da umre. Kod ubice je nađena Dinkova fotografija, što će reći da nije znao ni kako žrtva izgleda.

Sudije u Istanbulu nisu razmrsile ovaj slučaj, iako je proces počeo pre dve godine. Na optuženičkoj klupi se našlo, pored Samasta, još 18 lica, ali svi oni su, tvrdi odbrana, bili samo pioni u nečijim rukama. Čijim? Na to pitanje u Istanbul će morati da odgovore posle nedvojbenog stava suda u Strazburu.

Dink je, moglo bi se reći, sam sebe osudio, svojim perom. On je pisao da je nad njegovim narodom izvršen genocid u drugoj deceniji prošlog veka kada se raspadala Otomanska imperija. To je sve doskoro bila tabu tema, smrtni greh koji se nikome nije praštao. O tome se javno nije smelo ni pisati, niti govoriti. Jednog trenutka na udaru se, zbog toga, našao čak i Orhan Pamuk pošto je izjavio da je u njegovoj zemlji „ubijeno milion Jermena”. Ali, jedan je Pamuk, to prezime je zaštitna ikona i u zemlji i u svetu, pa je sudski postupak protiv njega obustavljen.

Dink je zbog svog pisanja o genocidu nad Jermenima, pre atentata, osuđen na uslovni zatvor od šest meseci. Tužilac je bio nezadovoljan, žalio se. Posle toga novinaru su počele da stižu pretnje, shvatio je da se igra glavom. Zatražio je zaštitu policije. „Zašto sam ja izabran da budem meta”, napisao je Dink kratko pre zločina. Ali, bio je to njegov poslednji vapaj koji niko nije hteo da čuje. On je morao da nestane.

Samo nekoliko dana posle zločina, istanbulski listovi su objavili fotografiju koja je zbunila javnost. Na njoj se, neposredno posle hapšenja, vidi ubica Samast kako u policijskoj stanici pozira sa raširenom turskom zastavom. Društvo mu je pravilo nekoliko primetno zadovoljnih ljudi u uniformama. Posle ubistava zbog „neodgovornog ponašanja” smenjeni su šefovi policijskih stanica u Trabzonu, rodnom mestu atentatora, i Istanbulu. Ugledni dnevnik „Radikal” je objavio snimak razgovora jednog od osumnjičenih i policijskog oficira iz koga jasno proizlazi da je služba bezbednosti unapred znala da će Dink biti streljan.

Posle presude u Strazburu, oči su sada uprte u sud u Istanbulu gde se vodi proces protiv osumnjičenih za ubistvo novinara. Advokat porodice Dink je najavio da će tražiti da se pokrene postupak i protiv nekoliko zvaničnika.

„Suđenje ubicama Dinka je veliki ispit za tursko pravosuđe”, upozoravaju u organizaciji „Hjuman rajts voč” koja od početka prati ovaj slučaj.

Vojislav Lalić