Ušančena Bosna

Bosna i Hercegovina je i poslednjim izborima potvrdila temeljne podele po etničkim linijama, što je novi-stari izazov njenim liderima na putu približavanja Evropskoj uniji.

Iako nacionalistički obojena retorika nije bila glavno obeležje izborne kampanje, pokazalo se da je – četiri godine od poslednjih izbora i uprkos najvećem odzivu od 2002. – minimalno premošćen nacionalni jaz između Srba, Hrvata i Bošnjaka.

Duboke razlike između muslimansko-hrvatske federacije i Republike Srpske ostaju.

Izborima je dominirala borba za bošnjačke glasove u Federaciji. Poraz poslednjeg političara iz vremena rata – Harisa Silajdžića – jedan je od ređih ohrabrujućih signala.

Ulazak u Predsedništvo BiH Alijinog sina Bakira Izetbegovića, iz Stranke demokratske akcije, mogao bi da nagovesti zamor nacionalizmom i politiku uz više kompromisa – u odnosu na politiku bez kompromisa koju je označavao „ratnik Haris”.

Treba obratiti pažnju i na drugoplasiranog lidera Saveza za budućnost BiH Fahrudina Radončića.

Bosanski Srbi su, pokazalo se, ostali lojalni Miloradu Dodiku lično i njegovom Savezu nezavisnih socijaldemokrata uprkos – ili baš zbog toga – njegovim pretnjama o secesiji kao odgovoru na umnogome nebulozno dejtonsko zajedništvo.

Dodikovoj opoziciji ostaje da se žali na ono što nazivaju „Dodikovom apsolutnom kontrolom medija” i „zaluđenošću građana”. Najavljeni odlazak Silajdžića, muslimanskog ratnog šefa diplomatije i premijera, ukida sada njegovo lično rivalstvo sa Dodikom koje su mnogi smatrali glavnom preprekom neophodnim reformama.

Da li je, time, Dodik postao čovek koga će Zapad označavati kao glavnog pobornika nacionalizma? Teško. Pragmatski karakter budućem predsedniku a dosadašnjem premijeru RS neće dopustiti da upadne u tu zamku.

Problem može da se stvori na drugoj, pomalo neočekivanoj strani. Nebojša Radmanović, Dodikov proteže, jedva je sačuvao mesto jednog od trojice kolektivnih šefova države, ali desetine hiljada nevažećih glasačkih listića i najava istrage o mogućim mahinacijama koju traži njegov rival Mladen Ivanić ostavljaju neželjeni trag koji će morati da se raščisti.

Kod bosanskih Hrvata je kandidat Socijaldemokratske partije BiH Željko Komšić očekivano sačuvao mesto u trojnom Predsedništvu, mada hrvatski nacionalisti iz HDZ-a njegovu pobedu osporavaju tvrdeći da je pobedio zahvaljujući glasovima muslimana, a ne Hrvata.

Sve u svemu, dve polovine zemlje nisu posle izbora ništa bliže jedna drugoj. Stranke koje treba da oblikuju budućnost BiH ostaju udaljene, što preti stagnacijom i baca ozbiljnu senku na perspektivu reformskih promena koje su uslov članstva u EU i NATO-u.

Pritisnuta inflacijom, neefikasnom birokratijom, korupcijom i najavom neizmenjeno opasnih političkih obračuna, Bosna ostaje na začelju reda za Evropu.

Podele koje su potvrdili i šesti izbori od vremena rata 1992–1995. ne nagoveštavaju da će se u skoroj budućnosti nešto bitno promeniti.