Jug Sudana sprema secesiju

Verski raspolućena i prebogata naftom, najveća afrička država Sudan na ivici je mogućeg rascepa, sa dalekosežnim posledicama po mir u Podsahari – zaključak je vikend afro-arapskog samita u Libiji.

Početkom 2011. godine (9. januara) naftonosni jug Sudana i strateški region Abijei u centralnom delu velike države (2,5 miliona kvadratnih kilometara, 42 miliona stanovnika) naime izlaze na dva odvojena referenduma o samoopredeljenju. Dva sudbonosna referenduma zakazana su mirovnim sporazumom 2005. godine – kada je i okončan dvadesetogodišnji građanski rat muslimanskog severa i hrišćansko-animističkog (naftonosnog) juga Sudana.

Odbrojavanje dana do 9. januara prati rast političke napetosti između režima u Kartumu i Džubi (glavni grad južnog Sudana) i simultano raspoređivanje desetina hiljada vojnika dvaju tabora duž spornih granica regije Abijei.

Režim sudanskog predsednika Omara al Bašira (na poternici Međunarodnog suda u Hagu zbog genocida u Darfuru) i vlada u Džubi u međuvremenu obilato nabavljaju oružje u inostranstvu, upozorava magazin „Afrika konfidenšal”.

Progresivna militarizacija centralnog Sudana teče uporedo sa nejedinstvom vodećih svetskih diplomatija povodom sudanskog referenduma.

Zvanični Vašington insistira da dva referenduma moraju da se održe spomenutog datuma. Kina se istovremeno u Savetu bezbednosti UN javno zalaže za njihovo odlaganje. Kina je inače vodeći uvoznik sudanske nafte: eventualno otcepljenje tog regiona moglo bi dovesti do velike revizije tamošnjih petrokoncesija. Naftu su inače na jugu Sudana sedamdesetih godina 20. veka prve pronašle američke petrokompanije.

U međuvremenu, Salva Kir, politički lider Sudanskog oslobodilačkog pokreta (SPLA) i prvi južnjački potpredsednik Islamske Republike Sudan, ne pomišlja na odlaganje referenduma. „Glasaću za otcepljenje južnog Sudana”, najavio je Kir prošle sedmice, zahtevajući od UN da rasporedi plave šlemove duž nestabilne granice regije Abijei. Ako Kartum bude odugovlačio sa pripremama za južnjački referendum, održaćemo ga sami , najavio je Salva Kir.

„Ako režim u Džubi sam raspiše referendum o samoopredeljenju, Sudan čeka rat gori od svih prethodnih”, zapretio je potom maršal Al Bašir.

Više od 10.000 plavih šlemova od 2005. godine nadzire sprovođenje mirovnog sporazuma između Kartuma i Džube: u mandatu ovih snaga nije nadziranje unutrašnjih niti spoljnih granica Sudana.

Uplitanje međunarodne zajednice – pogotovo UN – u domaća zbivanja četvrtog afričkog izvoznika nafte  odavno nije popularno u Sudanu. Delegacija ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti UN doživela je prošle sedmice hladan doček u Kartumu: Sudan je suverena država koja sama rešava svoje unutrašnje teme, poručio je Al Baširov portparol britanskom ambasadoru ser Marku Lijalu Grantu.

Al Bašir je pre nekoliko godina izbacio iz Sudana specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Jana Pronka zbog javnog komentarisanja slabosti državne armije. Režim u Kartumu jedva je prihvatio ulazak združene misije UN i Afričke unije u Darfur. Odluku Međunarodnog suda u Hagu da izda nalog za hapšenje Omara al Bašira zbog ratnih zločina i genocida u Darfuru podstaklo je antizapadno raspoloženje u toj zemlji koja je decenijama neuspešno pokušavala da naftonosnom jugu nametne striktni šerijat.

Dva referenduma u Sudanu već su podelila Podsaharu.

„Mogući rascep Sudana izazvaće groznicu širom Afrike: plemena će tražiti otcepljenje. Podela Sudana biće tek početak novih deoba u Africi. Na pomolu je prva naprslina na karti Afrike. Otcepljenje južnog Sudana je opasna pojava”, upozorio je libijski lider pukovnik Moamer el Gadafi na afro-arapskom samitu.

„Uganda će učiniti što god je potrebno da jug Sudana konačno stekne nezavisnost: dosta je bilo verske, političke i ekonomske torture Kartuma ”, izjavio je u Sirteu lider Ugande Joveri Museveni.

Sudan je na istorijskoj prekretnici, komentariše kairski „Al ahram”.

Tanja Vujić