Југ Судана спрема сецесију

Верски располућена и пребогата нафтом, највећа афричка држава Судан на ивици је могућег расцепа, са далекосежним последицама по мир у Подсахари – закључак је викенд афро-арапског самита у Либији.

Почетком 2011. године (9. јануара) нафтоносни југ Судана и стратешки регион Абијеи у централном делу велике државе (2,5 милиона квадратних километара, 42 милиона становника) наиме излазе на два одвојена референдума о самоoпредељењу. Два судбоносна референдума заказана су мировним споразумом 2005. године – када је и окончан двадесетогодишњи грађански рат муслиманског севера и хришћанско-анимистичког (нафтоносног) југа Судана.

Oдбројавање дана до 9. јануара прати раст политичке напетости између режима у Картуму и Џуби (главни град јужног Судана) и симултано распоређивање десетина хиљада војника дваjу табора дуж спорних граница регије Абијеи.

Режим суданског председника Омара ал Башира (на потерници Међународног суда у Хагу због геноцида у Дарфуру) и влада у Џуби у међувремену обилато набављају оружје у иностранству, упозорава магазин „Африка конфиденшал”.

Прогресивна милитаризација централног Судана тече упоредо са нејединством водећих светских дипломатија поводом суданског референдума.

Званични Вашингтон инсистира да два референдума морају да се одрже споменутог датума. Кина се истовремено у Савету безбедности УН јавно залаже за њихово одлагање. Кина је иначе водећи увозник суданске нафте: евентуално отцепљење тог региона могло би довести до велике ревизије тамошњих петроконцесија. Нафту су иначе на југу Судана седамдесетих година 20. века прве пронашле америчке петрокомпаније.

У међувремену, Салва Кир, политички лидер Суданског ослободилачког покрета (СПЛА) и први јужњачки потпредседник Исламске Републике Судан, не помишља на одлагање референдума. „Гласаћу за отцепљење јужног Судана”, најавио је Кир прошле седмице, захтевајући од УН да распореди плаве шлемове дуж нестабилне границе регије Абијеи. Ако Картум буде одуговлачио са припремама за јужњачки референдум, одржаћемо га сами , најавио је Салва Кир.

„Ако режим у Џуби сам распише референдум о самоопредељењу, Судан чека рат гори од свих претходних”, запретио је потом маршал Ал Башир.

Више од 10.000 плавих шлемова од 2005. године надзире спровођење мировног споразума између Картума и Џубе: у мандату ових снага није надзирање унутрашњих нити спољних граница Судана.

Уплитање међународне заједнице – поготово УН – у домаћа збивања четвртог афричког извозника нафте  одавно није популарно у Судану. Делегација амбасадора земаља чланица Савета безбедности УН доживела је прошле седмице хладан дочек у Картуму: Судан је суверена држава која сама решава своје унутрашње теме, поручио је Ал Баширов портпарол британском амбасадору сер Марку Лијалу Гранту.

Ал Башир је пре неколико година избацио из Судана специјалног изасланика генералног секретара УН Јана Пронка због јавног коментарисања слабости државне армије. Режим у Картуму једва је прихватио улазак здружене мисије УН и Афричке уније у Дарфур. Одлуку Међународног суда у Хагу да изда налог за хапшење Омара ал Башира због ратних злочина и геноцида у Дарфуру подстакло је антизападно расположење у тој земљи која је деценијама неуспешно покушавала да нафтоносном југу наметне стриктни шеријат.

Два референдума у Судану већ су поделила Подсахару.

„Могући расцеп Судана изазваће грозницу широм Африке: племена ће тражити отцепљење. Подела Судана биће тек почетак нових деоба у Африци. На помолу је прва напрслина на карти Африке. Отцепљење јужног Судана је опасна појава”, упозорио је либијски лидер пуковник Моамер ел Гадафи на афро-арапском самиту.

„Уганда ће учинити што год је потребно да југ Судана коначно стекне независност: доста је било верске, политичке и економске тортуре Картума ”, изјавио је у Сиртеу лидер Уганде Јовери Мусевени.

Судан је на историјској прекретници, коментарише каирски „Ал ахрам”.

Тања Вујић