Strah od penzionera

Država je povlačenjem penzionog zakona iz skupštinske procedure pokazala da ne može da održi datu reč. Ministri su u junu, u vreme četvrte revizije aranžmana, i MMF-u i građanima svečano obećali da je penzijski zakon, takav kakav je, svršena stvar. Ulazak zakona u skupštinsku proceduru bio je tada i preduslov da nastavimo da dobijamo pare od MMF-a.

A onda samo nekoliko meseci kasnije, uoči šeste revizije aranžmana, istoj toj međunarodnoj misiji i domaćoj javnosti, poručeno – „puj pike ne važi”. Šta god da je razlog za to (da li da se, kako tvrdi Nada Kolundžija, napravi još jedan krug konsultacija sa svima koji su za taj zakon zainteresovani ili strah od francuskog scenarija), predlagači zakona poručili su da nisu javno spremni da zalegnu za ovaj propis. I to (slučajno) u isto vreme dok su iz kabineta potpredsednika vlade dr Jovana Krkobabića, poručivali da bolje reforme nema, da će novi zakon dugoročno rešiti pitanje reforme penzijskog sistema. I 1,6 miliona srpskih penzionera ospokojiti do kraja života.

Najbezbolnije bi bilo da je zakon iz skupštine povučen samo zato što ga niko nije potpisao. Mnogo je gore, ako se ispostavi (a čini se da hoće) da niko od onih koji zakon treba da brane neće imati hrabrosti, da izađe pred poslanike i brani ga. Ne zato što se sa istim ne slaže, nego zato što je zakon nepopularan. A kome je uopšte do toga da u sveopštoj nemaštini za skupštinskom govornicom narodu poručuje da će morati sve duže da radi, pa makar penziju i ne dočekao. A upravo tako treba čitati zakon.

Vlast nehotice priznaje da ne može da obezbedi toliki ekonomski rast koji će penzionerima omogućiti da prosečna penzija u prosečnoj zaradi bude 60 odsto. Nema rešenje za onih 6.000 bivših radnika koji će još do kraja godine živeti od nadoknada s Biroa rada jer zbog pooštravanja uslova za odlazak u penziju (kako propisuje novi zakon) od januara postaju socijalni slučajevi.

Sme li to neko javno da kaže.

Muka je što dok svi od zakona u ovom času peru ruke, a sindikati sebi pripisuju zasluge da će samo povlačenjem zakona spasiti i sebe i penzionere u javnosti neopaženo prolazi činjenica da će do kraja godine u Srbiji na spisku za isplatu penzija biti oko 35.000 novih penzionera. A da će naredne godine rupa u državnoj kasi biti bezmalo 200 milijardi dinara. Opravdane su strepnje, da će ako se zakon ne usvoji, više od polovine budžeta za 2011. biti izdvojeno samo za penzije.

Odakle državi te pare?

S obzirom na to da je MMF pre dva dana srpskim pregovaračima zadao novi rok do kada zakon treba da vrate u skupštinu (dok njihova poseta traje), može se pretpostaviti ili da su u vladi našli dobrovoljca da potpiše i predstavi zakon, ili da je MMF postao bolećiviji na srpske penzionere od samog potpredsednika Krkobabića „koji ne bi tu ništa menjao”.

Šta god da je u pitanju činjenica je da će ovaj zakon morati i pre nego li neko po njemu bude penzionisan da ide na popravni. Sa MMF-om i Krkobabićem ili bez njih.