Martijeva pravda

Haradinaja, upravo danas umalo pustiše na zimski odmor. Pravdalo se to činjenicom da tribunal ne radi u vreme božićnjih i novogodišnjih praznika. Imalo se i razumevanja da mu je žena trudna.

Žalbeno veće Haškog tribunala odlučilo je da bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) uskrati privremeno puštanje na slobodu, pošto je prihvatilo žalbu tužilaštva na prethodno pozitivnu odluku sudskog veća. „Žalbeno veće smatra da je odluka sudskog veća da odobri privremeno puštanje na slobodu Haradinaja bila toliko nerazumna da predstavlja zloupotrebu diskrecionog prava (suda)”, stoji u odluci žalbenog veća.

Od puštanja Haradinaja se odustalo u danu kada je Evropa već dobro znala za tvrdnje Dika Martija da su ljudi koji nešto znaju o zločinima na Kosovu i Metohiji toliko zastrašeni da ne smeju da se pojavljuju kao svedoci. Štaviše Marti tvrdi da su zastrašeni i Evropljani koji uspostavljaju red i zakon na Kosovu.

U odluci da se Haradinaj ipak ne pusti na zimski odmor, navodi se da je sudsko veće donoseći svoju odluku konstatovalo da su svedoci i dalje nedovoljno zaštićeni. Dva dana ranije, pre Martijevih izveštaja, to se nije ni pominjalo.

Dakle, kada je Dik Marti obelodanio šta je istragom utvrdio, u tribunalu se neko zamislio.

Zapadni mediji su odmah prigrlili Martijeve tvrdnje. Za njih su one već dokazane. Po njima odjednom ceo svet zna da je Tači šef mafije... „Tajms” piše da je to notorna stvar, da se preko te istine prelazilo kao preko „turskog groblja”, da su Nemačka i ostale sile to i te kako dobro znale čitavu prethodnu deceniju, i to u detalje, i što je svakome ko ima logično razmišljanje, to sada frapantan podatak.

Resorne službe velikih sila su držale Tačija u šaci, i koristile za svoje političke i ostale namere. A on je, štićen i aboliran, osvojio pre neki dan trećinu glasova svih građana sa Kosova i Metohije koji su glasali. „Zmija” je ispao pre neki dan Robin Hud.

Sada se drugim očima gleda i na Tačijevog saradnika Fatmira Ljimaja koji je oslobođen u Hagu, pravnosnažno, 2007. godine.

I sve je to posledica upornosti jednog čoveka Dika Martija i njegovih uverenja da je svaki zločin – zločin. Da svaki zločin mora da bude kažnjen. Da političari zarad svojih interesa koje predstavljaju kao interese očuvanja svetskog mira, stabilnosti države, prosperiteta nacije, razvoja demokratije, poštovanja ljudskih prava... ne smeju da odustanu od istraživanja i kažnjavanja zločina.

Na Diku Martiju je da sada dokaže svoje tvrdnje. Za svet je dobro što je jedno telo Saveta Evrope potvrdilo stav Dika Martija da svaki zločin treba da bude istražen i da svaki zločin treba da bude osuđen.