Šteta u „Slobodi” veća od 10 miliona evra

Čačak – Iz pogona za kompletiranje municije u kompaniji „Sloboda”, uništenog preksinoć u eksploziji, i juče su se povremeno čule detonacije, ali je otud umesto plamena izbijao samo dim, što je znak da dogoreva. Tako misle i vođe vatrogasne jedinice dok dežuraju ispred kapije, jer ni 24 sata posle eksplozije nije im bilo dozvoljeno da, zbog sopstvene bezbednosti, priđu zgarištu.

„Sloboda” je vazdušnom linijom udaljena 2.870 metara od centra Čačka. Mnogi meštani sazidali su kuće nedaleko od fabričkog kruga, ili su već živeli tu u Jezdini kad je 1948. godine počela gradnja „Slobode”. I jednima i drugima bila je to duga noć, a juče su žitelji zaseoka Tomaševići kupili čaure i upaljače po dvorištima, koje je tu dobacila barutna sila.

Milosav Tomašević (64) živi na 50 metara od uništenog pogona, sagrađenog na njegovoj dedovini, kupi srču od razbijenih prozora i dodaje crep radnicima koji su došli da mu prepokriju kuću. Spavao je kod prijatelja, podalje od fabrike, ali kao da nije.

– Kakav crni san? Ovo ne može više da se izdrži, svakih deset godina me bombarduju – kaže domaćin i pobada kočić u dvorištu obeležavajući mesto gde se nalaze košuljica metka od 30 milimetara i neaktivirani upaljač.

Najveća fabrika municije na Balkanu pretrpela je štetu od najmanje 10 miliona evra, ali kao veliki dobitak računa se to što niko nije izgubio glavu u barutnom ognju. Mada, svi kao pod konac ponavljaju da sreća nije večita i da se moraju promeniti navike kako bi se izbeglo nešto mnogo gore.

U zapaljenom pogonu bilo je 60 radnika koji su dovršavali seriju municije od 30 milimetara, a iz fabrike je juče saopšteno da ne smeju davati izjave za novinare zbog istrage koju vodi vojna bezbednost. Nije tajna, međutim, da su se članovi ovog velikog kolektiva i pre nesreće žalili na ritam rada u poslednje vreme: da su radnici prve smene ostajali i do 19 sati, išli iz prve u treću, ostajali u drugoj do 23 sata... Mnogi od njih su upravo na ovom poslu nedavno počeli svoj radni vek, a deo je angažovan preko omladinske zadruge. Može li fabrika municije da radi takvim ekipama?(/slika2)

– Fabrike naše odbrambene industrije nemaju stalne kupce i primorane su da povremeno angažuju sezonce, koji se vraćaju kući kad se završi ugovorena isporuka. To je praksa koja postoji svuda u svetu pa i u našim fabrikama, a ukoliko neko misli da to može na drugačiji način da se vodi neka kaže i objasni kako. A mi smo u tri poslednje godine ovaj posao podigli na nivo koji je zavredeo poštovanje širom sveta – kazao je ministar odbrane u Vladi Srbije Dragan Šutanovac preksinoć u „Slobodi” na konferenciji za novinare.

Kako je fabrika izgubila jedan od najznačajnijih pogona?

Generalni direktor kompanije Zoran Stefanović saopštio je na istoj konferenciji da je objekat od 2.000 metara kvadratnih uništen u požaru i eksploziji, jer se prethodno zapalio traser na metku od 30 milimetara.

– To je izazvalo požar i eksploziju municije koja je tu bila kompletirana, što je uništilo čitav objekat – kazao je Stefanović.

Traser obeležava putanju projektila. To je sklop napravljen od pirotehničke smese koja gori nekoliko sekundi, koristi se uglavnom za protivavionsku municiju i nišandžiji omogućuje da novom metku koriguje let. Ta se smesa presuje u izbušeni prostor na dnu projektila. Kad se zapalila, jedan od radnika, Zoran Miletić, pokušao je da je ugasi ali su drugi radnici, ugledavši vatru, munjevito napustili halu i potražili zaklon, ostavljajući da bude šta biti mora.(/slika3)

Svi su se , srećom, sklonili na vreme i na bezbedna mesta. Mnogi su spas potražili i našli na južnom obodu fabričkog kruga, u jezdinskom groblju. Kasnije te večeri, dva autobusa i nekoliko automobila krstarili su pobrđem sakupljajući promrzle pirotehničare.

Za to vreme odjekivale su detonacije iz užarene hale koju je avijacija NATO 1999. godine gađala sa pet projektila i sa svih pet promašila. Pogon je sa dve strane zaštićen visokim grudobranima i to je učinilo da se oganj ne proširi na druge, brojne delove fabrike. Ali, projektili iz „P” pogona leteli su svuda okolo, pa je i na kapiju „Slobode” udaljenu stotinu metara pala jedna košuljica metka od 30 milimetara, bez upaljača. Kompletiran metak ovog kalibra, inače, teži od 350 do 435 grama.

Bilo je radnika ove fabrike koje ni geleri nisu uplašili. Jedan od njih je Zoran Jevtić (51), šef službe opštih poslova u „Slobodi”. Sedamdeset minuta posle prve eksplozije u pogonu, dok još niko nije imao tačan pregled situacije zbog neprestanih eksplozija, on je seo u automobil i sa jednim kolegom odvezao se do užarene hale.

– Nisam mogao da trpim neizvesnost, morao sam da vidim da li je nekome od naših ljudi tamo potrebna pomoć. Ne plašim se, nisam se bojao ni za vreme bombardovanja, tek kasnije stiže me strah – ispričao je Jevtić dok se preksinoć vraćao na kapiju sa dobrim vestima da niko od uposlenika „Slobode” u ovoj nesreći nije ni ogreban.

G. Otašević