Prvi lekar bez licence

Dr Eugen Slavik je prvi lekar koji je odlukom Lekarske komore Srbije, posle pravosnažne sudske presude, ostao bez licence, odnosno bez dozvole za rad. Ovaj lekar sa Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, podsećamo, osuđen je jer je u više navrata, od 8. decembra 2008. godine do januara 2009. godine, za lečenje i operaciju dečaka koji je oboleo od tumora na kičmenoj moždini od oca tražio mito: prvo 300, a posle operacije još 200 evra. Za to je izrečena  sudska presuda: dr Slavik je dobio četiri godine zatvora zbog primanja mita, plus meru zabrane obavljanja delatnosti.

To je Lekarskoj komori Srbije prvi put posle četiri pune godine postojanja, otvorilo mogućnost da iskoristi svoje pravo i izrekne meru privremenog oduzimanja dozvola za rad u trajanju od šest godina. Mera je privremena jer je reč o krivičnom delu primanju mita, a ne pogrešnom ili nesavesnom lečenju, kada je lekaru moguće po članu 198 Zakona o zdravstvenoj zaštiti oduzeti licencu i trajno. Takav lekar više nikada ne bi mogao da radi samostalno, osim uz stalni nadzor kolege.

Odluka Lekarske komore Srbije vraća nadu i pacijentima i lekarima. Ujedno je i opomena doktorima koji misle da će svoje materijalne želje ostvariti uzimanjem mita. Rizik po takve je konkretan: stub srama i oduzimanje licence.

Prvi put je za konkretno delo konkretan lekar konkretno sankcionisan. Lekari su zadovoljni. Kažu, najzad se pokrenuo mehanizam da lekari koji blate celu profesiju svojim nemoralnim postupcima i beskrupuloznošću budu sankcionisani, jer im je dosta generalizacija da svi odreda traže mito od pacijenata. U konkretnom slučaju bezobzirnost je stvarno dostigla vrhunac, jer je mito tražio imućan lekar od radnika Gradske čistoće za lečenje deteta obolelog od raka.

Ma koliko mi, obični građani, tražili da Lekarska komora reaguje brže i sankcioniše one koji prave greške u lečenju ili traže mito od pacijenata, istina je da Komora nije iznad redovnog suda i da može da reaguje samo tamo gde se vode sudski sporovi. Komora čeka završetak sudskog postupka i izricanje presude zato što su se odlučili na takozvano zastajanje sa postupkom. Jer, kada bi osudili nekoga pre suda i kada bi Sud časti oduzeo licencu, što inače ima pravo da uradi, takva odluka bi se mogla smatrati pritiskom na sud. Ta praksa je, kako kažu u Lekarskoj komori, u skladu sa stavom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Utvrđivanjem jasnih pravila i sankcionisanja onih koji su nemarom ili propustom u lečenju napravili lekarsku grešku sprečava se bežanje lekara u takozvanu defanzivnu medicinu, odnosno izbegavanje teških operacija, rizičnih anestezija i komplikovanih zahvata u strahu od sudskih sporova.